КОЛИКО СУ БЕЗБЕДНИ ПРУЖНИ ПРЕЛАЗИ У СРБИЈИ? Државна ревизија објавила бројне пропусте
Инфраструктура Железнице у 2019. години урадила само девет прелаза и то из сопствених средстава.
Пружни прелази у Србији нису довољно безбедни јер од 2.114, колико их има, 78 одсто њих нема системе за аутоматско упозорење и уколико "Инфраструктуре Железнице" не отклоне овај проблем прети опасност да се број незгода повећа, којих је у периоду од 2017. до 2019. године било 155 и у којима су страдале 24 особе.
Привредници из Србије на сајму у Дубаију, први пут уживо од почетка пандемије
НАЈТРАЖЕНИЈИ КУРСЕВИ ЗА ПРЕКВАЛИФИЛАЦИЈУ У СРБИЈИ: Најпопуларније су за ИТ послове, ту има највише пара
ШТА ПОСЛЕ ПРАЗНОВАЊА? Са Златибора однето 93 тоне отпада, појачан обим посла за комуналне службе
Тако је бар констатовано у Извештају Државне ревизорске институције о контроли управљања безбедносним ризицима на прелазима преко пруге, па је ово питање, које се годинама отвара само у медијима када се деси нека несрећа, сада отворено и званичним документом у коме је дефинисано да уочени недостаци морају и да се отклоне. Ово тим пре што је Србија прихватила стандарде Европске уније, али и зато што је новац за системе за аутоматско упозорење који се активирају у случају када за корисника није безбедно да преже пружни прелаз, обезбеђен из кредита Светске банке у износу од 11 милиона долара за 60 опремања сигнализацијом.
Поред ових пара и уз помоћ кредитне линије из Европске банке за обнову и развој опредељено је још осам милиона евра за још 30 уређења рампи. Иако је тај новац добијен, документација за ове пројекте још није завршена, па је Инфраструктура Железнице у 2019. години урадила само девет прелаза и то из сопствених средстава.
Зашто кредити добијени од Светске и Европске банке нису искоришћени, питање је за Владу која је у оквиру Националног програма јавне железничке инфраструктуре у периоду од 2017. до 2021. године, безбедност пружних прелаза дефинисала као приоритет. Иако је тако дефинисано, ипак се споро иде ка стандардима ЕУ, па тако у Србији и даље се на 163 прелаза систем заштите обавља ручно, односно активира га радник. Истовремено на 1.653 пружних прелаза је заштита обезбеђена саобраћајним знацима, Андрејиним крстом и знаком "стоп", што, по несрећама које су се десиле, указује да није довољно сигуран систем. Да је то тако показује и Студија Агенције за безбедност саобраћаја.
- Саобраћајних незгода је највише било на прелазима који су осигурани саобраћајним знацима, 71 одсто, док је 20 одсто незгода забележено на прелазима који су осигурани полубраницима и светлосном сигнализацијом - стоји у Студији Агенције за безбедност саобраћаја.
Ту студију је као један од параметара приликом контроле користила ДРИ, али и извештаје надлежних инспекција из коих се види да је у 2019. години утврђено да на 45 одсто прегледаних пружних прелаза на државним путевима није била постављена адекватна сабраћајна сигнализација. Поред ових недостатака, ДРИ је констатовала и да постоје пропусти који се односе на неадекватно растојање између пружних прелаза, који такође утичу на безбедност саобраћаја.
- Забележено је да се 77 одсто пружних прелаза налази на размаку мањем од 2.000 метара, иако је Законом о железници прописано да размак између два пружна прелаза не може да буде мањи од 2.000 метара осим у изузетним случајевима, које прописује надлежни министар - наводи се у Извештају ДРИ.
Из Инфраструктуре Србије кажу да су сви путни прелази на пругама "Инфраструктуре железнице Србије" обезбеђени јер није заштита само рампа.
- Путни прелази могу бити обезбеђени сигнално-сигурносном опремом (браници, полубраници, светлосна и звучна сигнализација) или знаковима вертикалне друмске сигнализације (Андрејин крст, знак "Стоп"). Нигде у свету сви путни прелази нису обезбеђени рампама. У ЕУ од 105.300 путних прелаза рампама је обезбеђено око 53 одсто. Што се тиче примедби ДРИ, неке су већ почеле да се отклањају, али постоје и оне које траже време - кажу из Инфраструктуре Железнице.
Они додају да за препоруке ДРИ другог и трећег приоритета је потребно време.
- Препоруке другог приоритета могуће је отклонити у року од годину дана, а трећег приоритета од једне до три године.У току је израда Акционих планова за отклањање недостатака, којима ће се обезбедити реализација активности у законски предвиђеним роковима. Ипак, за отклањање свих недостатака које је ДРИ навела, а односе се на "Инфраструктуру железнице", кључно је усвајање измена Закона о безбедности саобраћаја, које су упућене у скупштинску процедуру - објашњавају у овој компанији.
Што се тиче кредита из Европске и Светске банке, они још увек нису искоришћени.
- У оквиру Пројекта олакшања трговине и транспорта на Западном Балкану, планирано је 11 милиона долара из кредита Светске банке за подизање нивоа осигурања, реконструкцију и уређење 60 путних прелаза. Циљ је да се тако повећа безбедности железничког и друмског саобраћаја. Из средстава Европске банке за обнову и развој опредељено је још 8 милиона евра за уређење још 30 путних прелаза. Реализација ових пројеката се налази у завршним фазама израде тендерске документације, у складу са строгим процедурама и правилима ових финансијских институција. Иначе, девет путних прелаза који су урађени у 2019. години финансирано је новцем Инфраструктуре - кажуу овој компанији.
Треба да се зна да је девет путних прелаза урађено новцем Инфраструктуре - кажу у Инфраструктури Железнице.