100 година од геноцида над Јерменима који Турци и даље поричу
Како се приближава 100. годишњица једног од првих геноцида XX века, турске власти упорно позивају на "непристрасно и научно" тумачење историје, истовремено оптужујући јерменску дијаспору која од комеморације жели да направи политички спектакл који "нема везе са историјским чињеницама".
Сваке године, 24. априла, Јермени широм света се сећају систематског масакра и депортације готово 1.5 милиона својих сународника из њихове историјске домовине, по налогу Османског царства.
Овај догађај, који је се у историјским уџбеницима увелико назива геноцидом, турске власти негирају још од 1915., упркос позивима међународне заједнице да се коначно помире са својом улогом у њему.
Етнички чиста Турска
У сенци Првог светског рата, османске власти започеле су кампању уништења и прогонства скоро два милиона староседелачког хришћанског становништва (Јермена, Грка и Сиријаца) у покушају да се демографски очисте области Анадолије и Мале Азија од немуслиманског елемента.
Највећи број тог становништва су чинили управо Јермени. Геноцид над овом популацијом је с тога имао за циљ да се успостави етнички чиста турска држава уклањањем два милиона људи, чија су се огњишта простирала у том делу турске државе неколико миленијума.
Почело је 24. априла у Царигаду (Истанбул) где је на стотине јавних личности Јермена - политичара, свештеника, учитеља, уметника - ухапшено и погубљено по кратком поступку. Током првих неколико недеља, 2.345 цариградских Јермена је погубљено.
Турска је спремна да "плати цену"
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је недавно изјавио за турски државни канал "ТРТ" да је Турска спремна да "плати цену" за масовна убиства Јермена која су почела 1915. године ако и само ако "непристрасни скуп историчара" може да се сложи да је умируће Османско царство заиста криво за тај злочин.
"Ако резултати открију да смо заправо починили тај злочин, ако имамо цену коју морамо да платимо, онда ћемо као Турска проценити резултате и предузети потребне кораке", изјавио је Ердоган, преноси АФП.
"Ми само тврдимо, ако сте искрени по овом питању, онда хајде да то оставимо историчарима, нека историчари истраже ово питање, и хајде да отворимо архиве," додао је Ердоган. "Ми смо отворили нашу архиву и представили више од милион докумената о томе. Ако Јерменија има архиву, онда и они требају да је отворе".
Стогодишњи демант
Турска влада тврди да су убиства била резултат свеприсутног хаоса на краја Османске ере током које су и многи Турци изгубили своје животе.
Већ стотину година Турска оспорава убиства Јермена и буни се против употребе етикете "јерменски геноцид", коју увелико користе јерменска дијаспора и јерменске држава.
Током 2014. године, турско министарство спољних послова је критиковало свог најближег НАТО савезника - САД, јер је амерички Сенат усвојио резолуцију која описује убиства Јермена као геноцид, тврдећи да Сенат тиме "искривљује историју и закон", пише "Вашингтон пост".
Ипак, у последњих неколико година, Ердоган је направио прве кораке ка помирењу. Непосредно пред 99. годишњице убиства, он је изразио саучешће због "нехуманог" инцидента, шта је мали али ипак гест без преседана.
Неке јерменске групе су поздравиле коментар, међутим "Јерменски недељник" из Масачусетса, је написао поводом овог коментара да Ердоган једноставно користи онај "вековима стар - сви смо страдали - изговор".
Хоће ли председник Ердоган присуствовати комеморацији у Јеревану?
Чињеница је да двадесет и пет земаља данас у свету означава убиства Јермена 1915. године као геноцид, док већина историчара увелико користе тај израз у својим публикацијама. Штавише, Рафаел Лемкин, човек који је и сковао термин геноцид управо је мислио на убиства Јермена у Османском царству 1915. године када је осмишљао термин.
На скупу који ће се 24. априла одржати у Јеревану очекују се долазак многих светских државника, укључујући и долазак турског председника Ердогана, који је позив добио од свог јерменског колеге Сержа Сарксјана, иако две државе никада нису успоставиле дипломатске односе нити имају икакве званичне контакте.
Међутим, Ердоган је истог дана позвао Сарксјана да 24. априла присуствује стогодишњици битке за Дарданеле, коју је Турска у Првом светском рату водила против Енглеза и Аустралијанаца. Битке, која се до сада прослављала 18. марта.
Овај потез, који је јерменски председник окарактерисао као "циничан и кратковид", по њему само "потврђује да Турска наставља да демантује постојање геноцида који је извршен над јерменским народом".
