5 ствари у којима доктори упорно греше
Докторка Карен М. Вајат наводи неколико ствари које њене колеге стално раде погрешно. Она је из Америке, али сличност са српским докторима је невероватна.
1. Не слушају
Ово је најчешћа притужба који имају пацијенти. Једно истраживање је показало да је посетиоцу амбуланте у просеку дозвољено да говори само 18 секунди, пре него што га лекар прекине! Онда доктор контролише разговор, тако што поставља директна питања и ограничава време пацијентових одговора.
Проблем је често у томе што на тај начин доктори пропуштају кључне информације које би им помогле да дођу до праве дијагнозе, што опет води до највећег "греха" - погрешног лечења. А пацијент осећа да је запостављен и постаје нервозан.
2. Не успостављају однос са пацијентом
Друго истраживање показује да ће пацијенти неће тужити лекара због неке грешке, уколико имају развијен однос с њим. Добро нам је позната ароганција и чак безобразлук са којим наступају доктори. То доводи може да доведе до лоше реакције пацијената на лекове и спорији опоравак. Саосећање и комуникација су део лечења.
3. Не понашају се према пацијентима као према комплетним особама
Доктори се сувише баве физичким проблемима због болести, уместо да се позабаве и стањем ума, духом и емоцијама пацијента. Сметње у психи могу и те како да имају физичку манифестацију, чак и кад нема никакве инфекције.
Погрешно је постављати дијагнозу само на основу физичког стања особе - то је као када бисте састављали слагалицу, а да вам недостаје 75 одсто делића. Тако се не добија целокупна слика.
4. Не говоре о питањима живота и смрти на време
Доктори углавном одлажу разговор о смрти за терминалну фазу болести, када често буде касно да пацијент донесе рационалну одлуку о окончању живота.
Доктори би требало да иницирају разговор са старијим пацијентима, као и са онима који су болесни на смрт и тако ће донети најбоље одлуке и дати најбоље савете.
5. Бирају страх уместо мудрости
Једно америчко истраживање је утврдило да чак 9 од 10 лекара доносе своје одлуке на основу страха од тужбе, а не на основу знања и искуства које су стицали годинама. Раде анализе које су сувишне, само да би умириле нервозног пацијента, уместо да се воде знањем и интуицијом.
Прочитајте и: