АНДРЕА АРСОВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: У Рио идем по медаљу! Мама, спремај торту!

Андреа Арсовић, је прва спортисткиња из Србије која је обезбедила визу за Олимпијске игре у Рију 2016. године, а после сребра у финалу Светског купа у Габали, освојила је и златну медаљу на турниру у хрватском граду Солину. У разговору за наш портал Андреа је причала о томе како се припрема за свако такмичење, где проналази мотивацију, ритуалима које практикује и о њеној најбољој сезони до сада.

Устајем у пола 8,8. Све зависи од тога колико ми треба да се спремим, јер прво код куће радим неке вежбе, које су неопходне за бављење овим спортом. Доста времена проводимо у стрељачком ставу и кичма трпи велике напоре, па је потребно добро да се загрејем. Затим, тренинг почиње или у 9, или пола 10, све зависи како се договорим са осталим стрелцима из мог клуба.

Увек имам план који тај дан треба да испуним. Већ у овом периоду спремамо шему за читаву следећу сезону. Ту су Европске игре, европска првенства, треба дизати форму. Тренер брине о свему томе, моје је само да дођем и да се спремим.

Док сам још пуцала у јуниорској конкуренцији, била сам једно време баш сујеверна и поседовала сам одређене ритуале који су ми баш одвлачили концентрацију. Онда сам схватила да сву моју енергију усмеравам на погрешну страну. Ипак, то је трајало само неколико месеци, а једино што је "остало", а да је слично неком ритуалу, је, редослед облачења. Под одело, стрељачке панталоне, лева, па десна ципела. У суштини и кад то не урадим, не оптерећујем се пуно. Обавезно играм неке игрице на телефону, то морам. Неки балончићи, било шта тог типа, то ме највише смирује.

Све зависи од тренутка и од дана такмичења. Да ли ће то бити народњаци, хаус... било шта. Волим да променим песму, али никад не знам шта ћу наредно да слушам. Све зависи како се пробудим и како сам расположена.

Спавам дубоким сном, без проблема (смех). Мада, појави се понекад и мала трема. Дан пред такмичење волим да уживам, да се опустим. Више волим да сам у соби и да читам књигу, да радим оно што ме смирује.

Читам на препоруку других, углавном тако. Ако одем на сајам књига, ретко кад ћу да идем од штанда до штанда и да тражим неку одређену. Како ја волим да их зовем "купохоличарске", оне ме највише општају и читају се у брзом даху.

Ми, као и тенисери што имају грен слемове, имамо четири Светска купа годишње. Последњи турнир је заправо финале и на њему могу да учествују само осам најбољих на свету. Са великим растерећењем сам отишла тамо, поготово после испуњене квоте за Рио. Стрелиште на ком смо пуцали, било је најлепше до сада, па сам ту пронашла неки додатни мотив. За ово такмичење сам се припремала три недеље, углавном на стадиону Партизана, где имам најбоље услове поред стрелишта у Смедереву. Жао ми је што сам у финалу изгубила за 0.3 круга, али Кинескиња Ји Силинг је дефинитивно непобедива за мене.

Прво, ту су породица и сестра, њихове савете највише слушам. Наравно, ту је и мој тренер Драган Доневић, они су једини људи који ће ме искрено посаветовати. Волела бих да достигнем оно што је Александра Ивошев урадила 1996. године у Атланти, а ниво Јасне Шекарић, тешко да ћу икада стићи. Уколико освојим и пола колико и она, биће то велики успех за мене.

Увек је ту тренер, а онда пријатељи из репрезентације. Наравно, одмах јављам мами. Док јој ја не јавим да сам освојила медаљу, она ништа не верује. Торта је под обавезно, да се прослави кад се вратим.

Концентрација се годинама учи, треба правилно дисати, искуључити све емоције. Ако погодим добар центар, не смем ту да се задржим, већ требам да наставим до медаље. Чак и кад је освојим, не смем одмах да се радујем, треба ми добрих пола сата до дођем себи.

Ова сезона, иако је била за мене најуспешнија, била је и најтежа. Поред свега тога, имала сам и проблеме са пушком. Прво, највише ми је тренер помогао да изнесем тај терет. Сви планови које је он правио, дали су резултата. Програшена сам за најбољег спортисту Спортског друштва Партизан, док је он проглашен за најбољег тренера. Надам се да ћу наставити тако и у новој сезони, у којој ме очекује пуно изазова. Турнир у Хрватској је био стварно сјајан, хвала организаторима на гостопримству.

Андреа ће ову годину завршити на трећем месту светске ранг листе иза Петре Субласинг из Италије и неприкосновене Ји Силинг из Кине. Ове сезоне постигла је невероватне успехе и на скоро свим такмичењима доносила је одличја за нашу земљу. Норма за Олимпијске игре у Рију 2016. године је испуњена, а успех Александре Ивошев, тачно после 20 година, има прилику да буде изједначен или надмашен. Право је време је за то.