ANDREA ARSOVIĆ ZA SRBIJU DANAS: U Rio idem po medalju! Mama, spremaj tortu!

Andrea Arsović, je prva sportistkinja iz Srbije koja je obezbedila vizu za Olimpijske igre u Riju 2016. godine, a posle srebra u finalu Svetskog kupa u Gabali, osvojila je i zlatnu medalju na turniru u hrvatskom gradu Solinu. U razgovoru za naš portal Andrea je pričala o tome kako se priprema za svako takmičenje, gde pronalazi motivaciju, ritualima koje praktikuje i o njenoj najboljoj sezoni do sada.

Ustajem u pola 8,8. Sve zavisi od toga koliko mi treba da se spremim, jer prvo kod kuće radim neke vežbe, koje su neophodne za bavljenje ovim sportom. Dosta vremena provodimo u streljačkom stavu i kičma trpi velike napore, pa je potrebno dobro da se zagrejem. Zatim, trening počinje ili u 9, ili pola 10, sve zavisi kako se dogovorim sa ostalim strelcima iz mog kluba.

Uvek imam plan koji taj dan treba da ispunim. Već u ovom periodu spremamo šemu za čitavu sledeću sezonu. Tu su Evropske igre, evropska prvenstva, treba dizati formu. Trener brine o svemu tome, moje je samo da dođem i da se spremim.

Dok sam još pucala u juniorskoj konkurenciji, bila sam jedno vreme baš sujeverna i posedovala sam određene rituale koji su mi baš odvlačili koncentraciju. Onda sam shvatila da svu moju energiju usmeravam na pogrešnu stranu. Ipak, to je trajalo samo nekoliko meseci, a jedino što je "ostalo", a da je slično nekom ritualu, je, redosled oblačenja. Pod odelo, streljačke pantalone, leva, pa desna cipela. U suštini i kad to ne uradim, ne opterećujem se puno. Obavezno igram neke igrice na telefonu, to moram. Neki balončići, bilo šta tog tipa, to me najviše smiruje.

Sve zavisi od trenutka i od dana takmičenja. Da li će to biti narodnjaci, haus... bilo šta. Volim da promenim pesmu, ali nikad ne znam šta ću naredno da slušam. Sve zavisi kako se probudim i kako sam raspoložena.

Spavam dubokim snom, bez problema (smeh). Mada, pojavi se ponekad i mala trema. Dan pred takmičenje volim da uživam, da se opustim. Više volim da sam u sobi i da čitam knjigu, da radim ono što me smiruje.

Čitam na preporuku drugih, uglavnom tako. Ako odem na sajam knjiga, retko kad ću da idem od štanda do štanda i da tražim neku određenu. Kako ja volim da ih zovem "kupoholičarske", one me najviše opštaju i čitaju se u brzom dahu.

Mi, kao i teniseri što imaju gren slemove, imamo četiri Svetska kupa godišnje. Poslednji turnir je zapravo finale i na njemu mogu da učestvuju samo osam najboljih na svetu. Sa velikim rasterećenjem sam otišla tamo, pogotovo posle ispunjene kvote za Rio. Strelište na kom smo pucali, bilo je najlepše do sada, pa sam tu pronašla neki dodatni motiv. Za ovo takmičenje sam se pripremala tri nedelje, uglavnom na stadionu Partizana, gde imam najbolje uslove pored strelišta u Smederevu. Žao mi je što sam u finalu izgubila za 0.3 kruga, ali Kineskinja Ji Siling je definitivno nepobediva za mene.

Prvo, tu su porodica i sestra, njihove savete najviše slušam. Naravno, tu je i moj trener Dragan Donević, oni su jedini ljudi koji će me iskreno posavetovati. Volela bih da dostignem ono što je Aleksandra Ivošev uradila 1996. godine u Atlanti, a nivo Jasne Šekarić, teško da ću ikada stići. Ukoliko osvojim i pola koliko i ona, biće to veliki uspeh za mene.

Uvek je tu trener, a onda prijatelji iz reprezentacije. Naravno, odmah javljam mami. Dok joj ja ne javim da sam osvojila medalju, ona ništa ne veruje. Torta je pod obavezno, da se proslavi kad se vratim.

Koncentracija se godinama uči, treba pravilno disati, iskuljučiti sve emocije. Ako pogodim dobar centar, ne smem tu da se zadržim, već trebam da nastavim do medalje. Čak i kad je osvojim, ne smem odmah da se radujem, treba mi dobrih pola sata do dođem sebi.

Ova sezona, iako je bila za mene najuspešnija, bila je i najteža. Pored svega toga, imala sam i probleme sa puškom. Prvo, najviše mi je trener pomogao da iznesem taj teret. Svi planovi koje je on pravio, dali su rezultata. Prograšena sam za najboljeg sportistu Sportskog društva Partizan, dok je on proglašen za najboljeg trenera. Nadam se da ću nastaviti tako i u novoj sezoni, u kojoj me očekuje puno izazova. Turnir u Hrvatskoj je bio stvarno sjajan, hvala organizatorima na gostoprimstvu.

Andrea će ovu godinu završiti na trećem mestu svetske rang liste iza Petre Sublasing iz Italije i neprikosnovene Ji Siling iz Kine. Ove sezone postigla je neverovatne uspehe i na skoro svim takmičenjima donosila je odličja za našu zemlju. Norma za Olimpijske igre u Riju 2016. godine je ispunjena, a uspeh Aleksandre Ivošev, tačno posle 20 godina, ima priliku da bude izjednačen ili nadmašen. Pravo je vreme je za to.