Ангора - Оријентална дугодлака мачка
Када је реч о ангора пасмини, постоји одређена недоумица јер постоји низ назива: у континенталној Европи је позната као јаванска мачка - иако нека северноамеричка удружења љубитеља мачака то име користе за неке боје балинешке мачке.
У Северној Америци се британска ангора некада звала ангора оријентална дугодлака мачка, што би значило да је потомак оријенталне краткодлаке мачке. Међутим, данас постоји права пасмина тог порекла, под називом оријентална дугодлака мачка. Најважнија чињеница коју треба знати о ангори је та да мачка није у сродству ни са оријенталним дугодлаким, ни турским ангора мачкама које су спашене од изумирања програмом узгоја у зоолошком врту у Анкари, и данас су заштићена пасмина.
Можда је модерну ангору најбоље назвати „британском ангора мачком“ будући да је ту пасмину средином шездесетих година 20. века у Великој Британији развила Морин Силсон када се црвена абесинска мачка парила са сијамском мачком црних ознака у настојању да се створи сијамска мачка са абесинским узорком!
Потомци су наследили боју цимета, па су настале оријенталне краткодлаке мачке боје цимета, и ген за дугу длаку, што је довело до настанка прве ангора мачке која се звала Цуцкоо. Елегантна ангора оријентална дугодлака мачка витког тела једна је од најстаријих пасмина мачака.
То је заиста могла бити прва дугодлака мачка која је стигла у Европу, иако никад није била популарна као персијска мачка крупније грађе, пише "Životinje.rs". Ангора оријентална дугодлака мачка има сличан темперамент као и друге оријенталне пасмине, па је живахна и знатижељна, али је такође способна за дуга раздобља ленчарења која проводе спавајући на топлим, удобним местима.
Ангора мачке имају веома фину, свиленкасту длаку, а будући да немају вунасте poddlake, изискују мање неге од персијских/дугодлаких мачака, и њихова длака је приљубљена уз тело. Длака ангора мачке споро сазрева, па младе мачке прилично дуго имају кратку длаку.
Њихова тела носе дуге, витке и мишићаве ноге - предње су ноге краће од задњих - које завршавају маленим, овалним шапама са чуперцима длаке на прстима. Њихови репови, које држе усправно, дуги су и пахуљасти и сужавају се према крају. Уши су им велике и усправне на маленој (у односу на тело) клинастој глави са великим, бадемастим очима. Без обзира на боју длаке, све ангора мачке имају зелене очи - осим у случају белих мачака, када су очи плаве или различитих боја.
