Арчибалд Рајс - Пријатељ за сва времена
"Народ вам је храбар и његова храброст сеже до јунаштва. Могу то са правом да кажем јер сам гледао ваше војнике, а они нису били ништа друго до сам народ. Видео сам и ваше рањенике у покретним болницама и на операционим столовима. Ретко би им се јаук, па ни јецај отео из уста, а често их услед недостатка наркотика нису ни успављивали", писао је Арчибалд Рајс о српском народу за време Првог светског рата.
Родолф Арчибалд Рајс, рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од њих десет у јужнонемачкој покрајини Баден. После основног и средњег образовања отишао је у Швајцарску на студије где је звање доктора хемије стекао већ у 22. години. У исто време, изабаран је и за асистента за фотографију, а потом је на Универзитету у Лозани постао признат доцент из те области.
Године 1906. именован је за редовног професора криминалистике и убрзо је стекао углед криминолога широм света. На позив српске владе, дошао је 1914. године у Србију како би истраживао аустроугарске, бугарске и немачке злочине над српским цивилним становништвом. Захваљујући њему измењена је крива слика Срба у свету коју су Аустроугари и Немци пласирали, називајући нас дивљацима.
Рајс је одлазио на ратишта, прегледао рањенике, посећивао бомбардована насеља, не одступајући у својој истрајности да служи правди и истини. Као ратни репотрер објављивао је чланке за светске часописе описујући нехумано страдање српског народа, због чега је често био на мети напада Централних сила па и неутралне Швајцарске. Заједно са српским народом прешао је Албанију и учествовао у пробоју Солунског фронта.
Био је врло имућан и угледан стручњак. Блистава каријера била је пред њим. Због Србије се одрекао удобног мондемског живота и послератне године је провео у Београду у кући на Добром пољу (Топчидер) где је и умро 8. јуна 1928. године. Тестаментом је завештао да му срце почива на Кајмакчалану како би вечно био са српским војницима, херојима и ослободитељима (наспрам далеко моћнијег непријатеља), због којег је заволео цео народ и земљу.
Као сведок новоостварене државе после рата, Рајс је доживео и разочарење о којем је писао у својој књизи "Чујте Срби" која је дуго била забрањена за јавност. Описујући мане српског народа , Рајс је додатно доказао величину свог пријатељства према Србији, јер прави пријатељи не ласкају, они говоре истину. Наводимо вам неке цитате из овог дела.
"Народ вам је демократичан и то заиста демократичан, а не на начин политичара. Међу вашим људима човек се цени онолико колико је човек, а не по ономе што су од њега учинили одело и титуле."
"Ваш народ зна за самилост...Колико пута сам у току рата гледао како доводе заробљене непријатељске војнике изнурене од глади и уместо да те људе који су им спалили куће и масакрирали жену и децу, злостављају, ваши војници би се смиловали над њиховом судбином и давали им последње парче хлеба из џепа".
"Пре свега зашто вам се села све више празне, а сеоска омладина, која сигурно не би била сувишна на селу наваљује у градове да би тражила запослење. Сигурно не зато што их ваша села, која су осим ретких изузетака, једно од најплоднијих и најненасељенијих у Европи, не би могла хранити. Не, они долазе у град из два разлога: прво данас многи млади људи сматрају понижавајућим да буду сељаци, па желе да буду чиновници јер мисле, а у великој већини случајева с правом тако мисле, да ће им посао у својству чиновника бити лакши. И заиста лично искуство ми је показало да је половина ваших чиновника лоша и веома лења. Довољно је да уђете у пошту, где безбројне младе госпођице брбљају, поправљају шминку, а једва да се потруде и то веома нељубазно, да удовоље народу којем би морале бити на располагању."
Колико вам је ово познато?
К.Б