Аргентински пас: Велики пас, велико срце
Овај пас молосоидног типа, доста лаган, настао је 1910. године у Аргентини, укрштањем мастифа, немачке доге, боксера и паса других раса. Узгајивачи су тако добили хармоничну расу.
Аргентински пас је снажна, храбра и окретна животиња. Такође, обдарена је изврсним њухом. Овај пас који је по некима наднадарен, веома добро прихвата обуку. У Аргентини, користи га полиција и цариници; на селу лови пуму и дивљег вепра.
Пас који се користи за чување и за одбрану, као пас спасилац и пратилац слепих, способан је да обавља најразличитије послове, укључујући ту и функцију борбеног пса, због које је и био створен.
Аргентински пас је, такође, и кућни љубимац, одан и умиљат, веома цењен у својој земљи.
Снажан, али не и тежак, аргентински пас има типично молосоидну главу, компактну и избочену лобању, са веома развијеним чељустима без прогнатизма. Јаки зуби су добро усађени. Очи су широко отворене, тамне боје. Поглед је живахан и интелигентан, пише "Životinje.rs". Ноздрве су бобро отворене а нос јако пигментиран црном бојом. Уши су постављене високо или полуусправне, углавном сечене. Врат, снажан и уврнут, ствара боре као и код мастифа.
Шапе су праве и стабилне. Грудни кош је широк и дубок. Реп му је природно спуштен; када се бори, онда помера реп бочно као да се радује. Аргентински пас има кратку и густу длаку. Једнообразно је беле боје и не сме да има никакву мрљу. Ова раса је слабо позната у Европи.
• Породица: Молоси,
• Земља порекла: Португал
• Година порекла: 1600.
• Просечна величина мужјака: висина: 61-69 цм, тежина: 36-45 кг
• Просечна величина женке: висина: нешто мања од мужјака, тежина: нешто лакша од мужјака
• Други назив: Дого аргентино
• Животни век: 10 - 12 година
Погледајте и: Акита - најпознатија јапанска пасмина
Амерички лисичар: Ловац за пример