Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Бернардинац вас ипак неће спасити у Алпима

12.06.2014. 07:28
Bernandinac
Бернандинац / Извор: Профимедиа

Изгубили сте се високо у Алпима, заслепљени сте снегом, жедни сте и хладно вам је. Међутим, какав је то лавеж у даљини? Да ли је могуће да вам је бернардинац дошао у помоћ? Да ли је заиста дошао са чутурицом брендија? Зашто не бисте узели гутљај?

Одговор: Зато што се хипотремични и халуцинирате. У питању је само занимљив историјски мит да бернардинци носе бренди, пише сајт Модернфармер.

Чак и да је причао о брендију стварна, не бисте желели да га пијете пошто би алкохол само убразо ваше смрзавање. Иако алкохол проширује крвне судове у нашој кожи, чинећи да се осећамо топлије, он извлачи крв из вашег језгра где је она потребна органима како би вас одржавали у животу.

Међутим, када је ова хипотетичка прича о бернардинцима и брендију створена?

Први докази о овом огромном псу спасиоцу појављују се у списима монаха из 1707. године. У Западним Алпима између Швајцарске и Италије, ред монаха управљао је домом за немоћне у прелазу Великог бернардинца, где је пас узгојен и одакле потиче име модерне врсте.

Иако су у манастиру представљени као пси чувари, до 1800. године ови храбри пси су се пријавили за сасвим другачији посао: потрагу и спасавање.

Они су били прави добровољци пошто такво понашање код паса није било резултат тренирања од стране монаха. Оно је научено у школи чопора а знање су преносили старији пси.

Бернардинци су помагали монасима у потрази за путницима који су се губили у зимским олујама на свом путу до манастира.

Једном бернардинцу по имену Бери је чак приписано спасавање 40 особа, а легенда каже да је умро покушавајући да спаси некога. Међутим, ово је само легенда. Бери је своју пензију провео у престоници Швајцарске, а њего тело је касније сачувано у Националном историјском музеју у Берну.

Монаси у његову част увек у манастиру имају једног пса који носи његово име.