Брза пруга скраћује пут до Будимпеште за пет сати
Изградњу брзе пруге Београд-Будимпешта, коју је из Кине најавио премијер Александар Вучић, економисти оцењују као и више него добродошлу, а посебно уколико се буде радила по моделу концесије или јавно-приватног партнерства.
Колико би та пруга Србији значила, објаснио је државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миодраг Поледица који је рекао да је возом до Будимпеште сада потребно седам - осам сати, а са модернизацијом би то било три до четири сата.
"Пословни свет би могао да оде у Будимпешту возом и да обави састанак и да се врати и то све у једном дану", истиче Поледица.
Он је рекао да би нова пруга Београд-Будимпешта била корисна за Србију, Мађарску, али и цео регион, јер би убрзала транспорт људи и робе ка централној и западној Европи.
Поледица тврди да би та пруга на коридору 10б, односно крак који повезује Београд и Будимпешту, значило много целом региону.
"Тај крак, дугачак 350 километара, значио би много за Србију и Мађарску, а и за цео регион, јер то значи боље повезивање и бржи транспорт путника и робе. Цела југоисточна Европа би се на тај начин повезала са западном и централном Европом. А посебно из јадранских лука и црногорских лука брже и боље би се пласирала роба на том потезу", рекао је Поледица.
Према његовим речима, тренутно се разматрају две опције, прва да се модернизује и реконструише постојећа пруга, а друга да се изгради нови систем.
"Србији су у овом тренутку, када земља нема могућности да се задужује, више него добродошли сви инфраструктурни пројекти који би се реализовали по моделу концесија или јавно-приватног партнерства, а на тој линији размишљања су и разговори о градњи пруге чији ће један крак ићи ка Будимпешти, а други ка Солуну," рекао је професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин.
"Дакле, изградњом ове пруге моделом концесије или јавно-приватног партнерства, земља не би морала да се задужује, јер нема кредитни потенцијал. Са друге стране, повећао би се ниво привредне активности, отворила радна места и наша предузећа би могла да раде на тим великим пројектима, чиме се повећава ниво агрегатне тражње и отвара простор приватном бизнису да се и он укључи у те ствари", изјавио је Ђуричин.
Он је рекао да би реализација овог пројекта била од велике важности и обзиром да нема наговештаја већих страних директних инвестиција, које би свакако подстакли већи инфраструктурни пројекти.
Подсећања ради, Железнице Србије и мађарске државне железнице потписале су 10.маја 2013.године Меморандум о разумевању за модернизацију пруге Београд-Будимпешта.
Овим документом стране су се обавезале да ће сарађивати на развоју, уговарању и реализацији пројекта железничке пруге Београд-Нови Сад - Келебија -Будимпешта, који ће се финансирати из кинеског кредита намењеног централноевропским земљама.
Тадашњи генерални директор Железница Драгољуб Симоновић је рекао да је вредност пројекта 1,5 милијарди евра, а да ће се радити на потезу Београд-Нови Сад -Суботица.
"Пруга је пројектована за просечну брзину од 160 километара на сат, с тим да на појединим деоницама постоји могућност и за 200 километара на сат," објаснио је том приликом Симоновић.
Према подацима Железница Србије време путовања на релацији Београд -Суботица тренутно износи 3,40 сати и 4, 08 сати. Годишње се на тој линији превезе 1,3 милиона путника и оствари приход од око 160 милиона динара.
На састанку премијера Кине и Србије Ли Кећианга и Александра Вучића је договорено да у децембру двојица премијера, заједно са мађарским колегом Виктором Орбаном, потпишу уговор о изградњи брзе пруге Београд - Будимпешта.
Вучић је у изјави новинарима рекао и да му је Ли пренео да је недавно разговарао са грчким премијером Антонисом Самарасом и да су договорили да се пруга Будимпешта-Београд, споји са Солуном, истакавши да би то за Србију представљало највећи инфрастуктурни пројекат.