Brza pruga skraćuje put do Budimpešte za pet sati
Izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, koju je iz Kine najavio premijer Aleksandar Vučić, ekonomisti ocenjuju kao i više nego dobrodošlu, a posebno ukoliko se bude radila po modelu koncesije ili javno-privatnog partnerstva.
Koliko bi ta pruga Srbiji značila, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica koji je rekao da je vozom do Budimpešte sada potrebno sedam - osam sati, a sa modernizacijom bi to bilo tri do četiri sata.
"Poslovni svet bi mogao da ode u Budimpeštu vozom i da obavi sastanak i da se vrati i to sve u jednom danu", ističe Poledica.
On je rekao da bi nova pruga Beograd-Budimpešta bila korisna za Srbiju, Mađarsku, ali i ceo region, jer bi ubrzala transport ljudi i robe ka centralnoj i zapadnoj Evropi.
Poledica tvrdi da bi ta pruga na koridoru 10b, odnosno krak koji povezuje Beograd i Budimpeštu, značilo mnogo celom regionu.
"Taj krak, dugačak 350 kilometara, značio bi mnogo za Srbiju i Mađarsku, a i za ceo region, jer to znači bolje povezivanje i brži transport putnika i robe. Cela jugoistočna Evropa bi se na taj način povezala sa zapadnom i centralnom Evropom. A posebno iz jadranskih luka i crnogorskih luka brže i bolje bi se plasirala roba na tom potezu", rekao je Poledica.
Prema njegovim rečima, trenutno se razmatraju dve opcije, prva da se modernizuje i rekonstruiše postojeća pruga, a druga da se izgradi novi sistem.
"Srbiji su u ovom trenutku, kada zemlja nema mogućnosti da se zadužuje, više nego dobrodošli svi infrastrukturni projekti koji bi se realizovali po modelu koncesija ili javno-privatnog partnerstva, a na toj liniji razmišljanja su i razgovori o gradnji pruge čiji će jedan krak ići ka Budimpešti, a drugi ka Solunu," rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Ðuričin.
"Dakle, izgradnjom ove pruge modelom koncesije ili javno-privatnog partnerstva, zemlja ne bi morala da se zadužuje, jer nema kreditni potencijal. Sa druge strane, povećao bi se nivo privredne aktivnosti, otvorila radna mesta i naša preduzeća bi mogla da rade na tim velikim projektima, čime se povećava nivo agregatne tražnje i otvara prostor privatnom biznisu da se i on uključi u te stvari", izjavio je Ðuričin.
On je rekao da bi realizacija ovog projekta bila od velike važnosti i obzirom da nema nagoveštaja većih stranih direktnih investicija, koje bi svakako podstakli veći infrastrukturni projekti.
Podsećanja radi, Železnice Srbije i mađarske državne železnice potpisale su 10.maja 2013.godine Memorandum o razumevanju za modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta.
Ovim dokumentom strane su se obavezale da će sarađivati na razvoju, ugovaranju i realizaciji projekta železničke pruge Beograd-Novi Sad - Kelebija -Budimpešta, koji će se finansirati iz kineskog kredita namenjenog centralnoevropskim zemljama.
Tadašnji generalni direktor Železnica Dragoljub Simonović je rekao da je vrednost projekta 1,5 milijardi evra, a da će se raditi na potezu Beograd-Novi Sad -Subotica.
"Pruga je projektovana za prosečnu brzinu od 160 kilometara na sat, s tim da na pojedinim deonicama postoji mogućnost i za 200 kilometara na sat," objasnio je tom prilikom Simonović.
Prema podacima Železnica Srbije vreme putovanja na relaciji Beograd -Subotica trenutno iznosi 3,40 sati i 4, 08 sati. Godišnje se na toj liniji preveze 1,3 miliona putnika i ostvari prihod od oko 160 miliona dinara.
Na sastanku premijera Kine i Srbije Li Kećianga i Aleksandra Vučića je dogovoreno da u decembru dvojica premijera, zajedno sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, potpišu ugovor o izgradnji brze pruge Beograd - Budimpešta.
Vučić je u izjavi novinarima rekao i da mu je Li preneo da je nedavno razgovarao sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom i da su dogovorili da se pruga Budimpešta-Beograd, spoji sa Solunom, istakavši da bi to za Srbiju predstavljalo najveći infrastukturni projekat.