Да ли ће нам држава опростити дуг?
До опроста дуга могло би да дође једино уколико држава направи социјалне карте, пишу данашње ''Новости''.
Све је више грађана у Србији који не могу да намире дуговања банкарима, електропривреди и комуналним предузећима, а до опроста дуга могло би да дође једино уколико држава направи социјалне карте, пишу данашње ''Новости''.
Само за струју људи у нашој земљи дугују 1,1 милијарду динара, а Србија има више од 600.000 корисника сталне или повремене новчане помоћи, у коју, ипак, нису укључени сви, јер, како се наводи, најмање 750.000 људи живи у тешкој беди.
Према статистичким подацима, око 140.000 живи у глади, а сваки други грађанин млађи од 25 година је незапослен, док је све више сиромашних и у категорији оних који живе од плате, пишу ''Новости''.
Грађани Србије до сада су узели око пет милијарди евра кредита од банака, од тога највише стамбених - око 3,2 милијарде евра.
Према подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, сваки становник је дужан банкама и лизинг компанијама по 836 евра, од тога за зајмове 749 евра, минусе по текућем рачуну 35 евра, кредитне картице 47 евра, а за лизинг услуге шест евра.
Иако су, како пишу ''Новости'' наши житељи најмање задужени у Европи, забрињава пораст кредита који не могу да се врате. Тако је укупан ниво ненаплативих зајмова премашио десет одсто, а око 120.000 грађана више не може да отплаћује рате.
У Србији не постоји лични банкрот, као на пример у Хрватској, а држава се до сада веома мало мешала у пословање банака.
Потпредседник српске владе Зорана Михајловић раније се сагласила да постоји један део становништва који не може да плати дугове и због тога је, како је рекла, министарство енергетике имало три репрограма дуга за струју.
''Али, да би се предузело нешто слично као у окружењу, неопходно је прво направити социјалну карту. Тек на основу ње могло би се разговарати о отпису дуговања или некој другој мери за помоћ презадуженима'', рекла је Михајловић.
Министарска је подсетила и на онај проценат становништва који редовно плаћа обавезе и који може да каже да неће да их измирује јер се то не исплати. Тако су многи и приликом репрограма за струју сматрали да отписи нису фер, рекла је Михајловић.
У Македонији је у августу донета одлука да се најсиромашнијим грађанима чије породице немају приходе веће од 1.700 евра, опросте неплаћени рачуни и кредити. У Хрватској власт преговара са банкама, комуналним предузећима и телеоператерима о опросту дугова грађанима који не могу да плате.