Има ли Израел право да штити своје грађане? Хамас каже: „Не“
Питање „Да ли Израел има право да се брани“, поставља се у тренутку кад већина медија криви Израел због покушаја да заштити своје грађане од преко хиљаду Хамасових ракета, испаљених на ову државу од последње ескалације насиља.
Рат који дивља у Гази ушао је у 14. дан и за сада не постоје никакви знаци да ће се завршити тако брзо. Још једном се Израел нашао у директном сукобу са Хамасом и са другим палестинским исламистичким групама.
Међутим, ово није први пут да је Израел умешан у овакву врсту рата, у којем милитантне палестинске фракције "бацају" ракете високог домета на грађане Израела, док Израел предузима ваздушне нападе у циљу уништавања терористичких структура у појасу Газе.
Како је све почело?
Тренутно насиље је покренуто када су оперативци Хамаса наводно киднаповали три јеврејска студента тинејџера у Јудеји и Самарији, и хладнокрвно их убили. У потрази за починиоцима, Израел је ухватио преко сто припадника Хамаса који су претходно пуштени као део договора о размени заробљеника, пар месеци раније. Израел је тада склопио договор са Хамасом да пусти сто њихових чланова у замену за израелског новинара Гилада Шалита.
Хамас није био задовољан када су његови припадници поново ухапшени, и одобрио је ракетни напад на Израел, док је истовремено покушавао да обезбеди приступ израелском тлу, како би извршио терористичке нападе и на копну.
Израел је одговорио ваздушном офанзивом на Хамас, али последица тог контранапада је преко 300 мртвих Палестинаца. Ово је због чињенице да Хамас врло препредено користи палестинске жене и децу као људске штитове, из својих база, одакле испаљују ракете и складиште оружје и муницију.
Јавна критика
Сви светски медији, од BBC до CNN, се споре око питања да ли је Израел уопште имао право на одбрану. Колико год нелогично звучало, светски медији поручују да једна суверена држава од преко осам милиона становника треба мирно да седи, док ракете падају на њене грађане, а не да предузима контранападе у којима су често жртве палестински цивили.
Да ли можете да замислите шта би било када би Мексико испаљивао хиљаде ракета на Њујорк и Вашингтон само један дан, какав би био одговор америчке владе? Или када би Ирци бомбардовали Лондон, да ли би Велика Британија вежбала самоконтролу и прихватила напад на своје грађане без икакве одмазде?
Наравно да не би, и ту лежи кључна дилема за Израел. Где је логика света, укључујући УН, који говори земљи да не врши одмазду против истих људи који покушавају да је униште? И зашто само Израел „добија по прстима“ због колатералне штете, када је очигледно да су недужни цивили убијени грешком, јер су коришћени као људски штитови од стране Хамаса? А шта је са стотинама хиљада људи који су побијени у току Арапског пролећа у Ираку, Либији, Египту и Сирији?
Лицемерје "мировних" организација
Екстремна левичарска организација „Зауставите ратну коалицију“ (Стоп the War Цоалитион), је заједно са Слободном Палестином (Фрее Палестине), Гринписом (Греенпеаце) и Амнести Интернешионалом (Amnesty Интернатионал) организовала протесте широм света (првенствено у Европи) против Израела, и тиме давала подршку терористима Хамаса и исламском џихаду.
Међутим, те исте организације нису одржале ни један једини скуп целе године због хиљаде муслимана који су убијени у Сирији, у неким случајевима и хемијским оружјима, доказујући да те организације имају скривене намере - и да су све друго осим "мировне".
Да ли Израел има право да се одбрани?
Ако погледамо одговор Америке на „11. септембар“, који је резултирао хиљадама мртвих након што су Сједињене Државе извршиле инвазију на две земље (Авганистан и Ирак), израелски ваздушни напад изгледа минорно.
Како протумачити лицемерно поређење у коме неке државе могу да чине оно што сматрају да је исправно када су нападнуте, без икаквог осврта на губитак невиних живота, док је Израел јавно осуђен од стране целог света због радњи које би свака суверена држава предузела?
Нације широм света заиста поручују Израелу: „Спустите оружје, прекините да се браните од Хамасових ракета да не бисте погодили „људске штитове“ грешком!"
Бес света је окренут ка Израелу или „Ционистичком ентитету“, како га Хамас пежоративно назива, али када склонимо са стране све оптужбе и моралне принципе иза који се јавно мњење скрива, остаје само један могућ закључак - да добри, стари антисемитизам и даље живи, само у другом руху.