Да ли Шпанији прети "косовски сценарио" у 2015?
Историјски гледано, политичка структура Шпаније је извор сукоба. Њени региони, Каталонија и Баскија, стално доводе у питање централизовану моћ државе и траже виши ниво децентрализације, који ће више да осликава како различитост њихове историје, тако културни идентитет и језик.
Прошлог новембра, политичко и социјално незадовољство је ескалирао у Каталонији, што је довело до једностране најаве о организовању референдума за самоопредељење овог региона.
На крају су правне препреке приморале председника регионалне владе Каталоније, Артур Маса, да одустане од званичног референдума и одржи симболични, необавезујући референдум, који су организовали волонтери.
Ипак, Мас је референдум оценио као "потпуни успех" и најавио "брзо" одржавање "обавезујућег референдума" о независности покрајине.
Нови пут ка независности
Каталонија ће у 2015. расписати превремене изборе, који ће бити одржани тек у септембру уместо у марту, како је желео Артур Мас.
Да би расписао превремене изборе, Мас је морао да се договори са председником опозиционе левичарске партије Ескера републикана де Каталуња (ЕПК) Ориолом Жункерасом, са којим ће изаћи заједно пред бираче у коалицији која се залаже за независност.
Власти у овом богатом североисточном региону Шпаније очекују да ће се бирачи изјаснити за странке које заговарају независност и да ће потом каталонски регионални парламент моћи да прогласи независну државу Каталонију.
Циља Артура Маса је да добије апсолутну већину како би отворио преговоре о независности и припремио пут за "обавезујући референдум". Ако, упркос свему, Мадрид одбије да о референдуму преговара, остаје трећи пут, који предвиђа једнострано одцепљење, по тзв. "косовском сценарију".
Међутим, многи с правом постављају питање, хоће ли европске и западне земље признати Каталонији право на једнострано, по уставу Шпаније неприхватљиво, одвајање исто као што су Косову и Метохији признале право на једнострано проглашавање независности у односу на Србију.
Закључак је био једногласан, а то је да неће јер оне земље које су признале Косово упорно тврде да је то "посебан случај", иако су неки коментатори приметили да је то "политика двоструких аршина и бумеранг који се враћа".
"Велика Каталонија"
Каталонија ће одмах по проглашењу независности тражити чланство у УН. По ЕПК-у, Република Каталонија имаће, у складу са пацифистичком традицијом ове странке, активну улогу у посредовању и решавању сукоба у свету.
Међутим, могуће је и стварање тзв. "велике Каталоније". Уколико "каталонска зона на југу Француске тако одлучи, може се интегрисати у федерацију републике Каталоније". Међутим, у знатно проширену Каталонију "традиционално" припадају и Балеарска острва, као и подручје Валенсије.
Међутим, шпански аналитичари су скептични у погледу остваривости ових циљева, поготово што је по њима прави тренутак за то прошао прошле године када није успео шкотски референдум о отцепљењу, иако је био договорен са Лондоном, пише дневни лист "Политика".
Ипак, припреме Каталонаца за превремене изборе задају велику главобољу шпанском премијеру Марјану Рахоју и његовој конзервативној влади која ове године треба да распише опште изборе.
Подемос
У игри је и нова партија Подемос, основана тек 2014. године, која ће према испитивању јавног мњења потпуно разбити традиционални двопартијски систем у Шпанији.
Подемос је све популарнији и у Каталонији и то би, како поједини аналитичари наговештавају, могло да допринесе да се у кампањи ублажи утицај националистичке реторике.
Лидер Подемоса, Пабло Инглесијас Турион, више пута се изјаснио да је боље да Каталонија остане у Шпанији и да дебату треба усмерити на социјалне проблеме, корупцију политичара и штете од ригорозних мера штедње које спроводи садашња шпанска влада.
Погледајте још:
