Дејвид Берковиц - Семов син

 Када су почела да се нижу убиства, хистерија је порасла. Дискотеке и ресторани су били празни пошто је становништво било сигурније у својим кућама после сумрака. Неколико задњих месеци Берковиц је постао популаран под именом Семов син, када је полиција пронашла писмо на друму, недалеко од лешева двоје младих љубавника. У њему је стајало: „Драги капетане Џозеф Борели, дубоко сам увређен што ме називате женомрсцем, јер ја то нисам. Али, Чудовиште јесам. Ја сам Семов син." Берковиц је оставио писмо пошто је пуцао на пар који се грлио у аутомобилу. 

Већ је усмртио троје, а ранио четворо, када је по објављивању писма градоначелник Њујорка Бим наредио полицији: „Ухватите тог човека!" Формиран је специјални одред за потеру од 200 детектива. Пратили су сваки шум, следили сваку пријаву, али је идентитет убице остајао тајна. Више од 100 полицајаца је одређено у ноћне патроле у четвртима Бронкс и Квинс, где се претпостављало да ће поново напасти. Полиција је убицу описала као „неуротика, шизофреника и параноика". Изашли су са теоријом да он себе сматра жртвом демонске опсесије. Због мистериозног начина на који је избегавао потери, једно време се веровало да се ради о полицајцу који користи интерна обавештења и неопажено нестаје. У међувремену, убиства су се низала.

Једне ноћи су, док су улазили у аутомобил, убијени средњошколка и њен младић. Берковиц је пуцао кроз ветробранско стакло и погодио младића у главу, а девојку у главу, колено и раме. После месец дана напао је поново. Убијено је двоје двадесетогодишњака док су се љубили у колима на свом првом састанку. Берковиц је ухваћен због опомене за погрешно паркирање. Посматрао је из сенке како полицајци лепе опомену на његова кола. Пошто су отишли, он је изашао и згужвао је. Међутим, приметила га је жена која је шетала пса. Помислила је како има чудан осмех на лицу, а док јој се приближавао, приметила је да има пиштољ у руци. Сутрадан је одмах обавестила полицију о опомени за погрешно паркирање. Они су у својој картотеци пронашли аутомобил и следећег дана чекали у заседи Берковица. Прилазио је свом аутомобилу са револвером калибра 4,4 mm у папирној кеси. Када су га позвали, тихо је одговорио: „Ја сам Сем." Полицајци су се сећали његовог чудног, детињастог осмеха на лицу. На суду се бранио како су га крвожедни демони нагонили да убија. За једног пса, ког је такође убио, рекао је да је у ствари дух човека старог шест векова који му је наређивао да убија.

Берковиц је осуђен  на 30 година робије пошто је проглашен кривим за низ препада и убистава. После суђења је изјавио да је члан сатанског обредног реда у Њујорку и да су и други људи увучени у убијање. Полиција ипак верује да је Берковиц деловао сам, мада многи људи сматрају озбиљном његову тврдњу да су умешани и други. Описи убице које су дали сведоци знатно се разликују по висини и изгледу. Ниједан од четири полицијска цртежа убице нису ни изблиза личили на Берковица. Нису се поклапали ни рукописи из порука које су слате полицији

и новинама. Најзамршенија загонетка везана је за Сема Кера, власника пса за ког је Берковиц тврдио да га је опчинио. Керови синови Џон и Мајки су умрли под сумњивим околностима непосредно после хапшења Берковица. Џон Кер је нађен мртав у стану своје пријатељице, а Мајки је погинуо у судару свог аутомобила без очигледног разлога. Ове чињенице су навеле неке адвокате да изјаве да је Берковиц само пион у групи увученој у завере и убиства.

Људи који су пре хапшења познавали Берковица кажу да је био усамљеник без икаквог личног шарма. Волео је да се кљука храном, а омиљено јело су му биле виршле преливене сладоледом од чоколаде. Кад је ухапшен, полиција га је сматрала заосталим у развоју. Притисли су му два пиштоља на главу и наредили да се преда, али се он само смејао. Полицајац Џон Фалотико који га је ухапсио се сећа: „Имао је глуп осмех на лицу, као да се ради о дечјој игри."

 Нико не зна зашто је Берковиц почео да убија. Али, после првог убиства Доне Лаурио то му постаје навика. Возио се ноћу Њујорком тражећи жртве. Волео је да се враћа на место убиства. Уместо да побегне пошто је убио један пар у парку, провозао се неколико кругова до блока да би бацио поглед на стан у коме је живела прва жртва Дона. Причао је полицији да се после убиства „осећао испуњен снагом", а знао је да одмах иза тога оде у ноћни бар и поједе своје омиљене колаче од чоколаде. Да избегне хапшење нарочито му је помогла његова неупадљива једноставност. Све чега се једна породица код које је становао сећала било је да је то једноставан младић који је обичавао да се усред ноћи вози аутомобилом". 

Од када се нашао у затвору Берковиц покушава на сваки начин да задовољи своју амбицију за славом. Ужива неограничену слободу писања и пише ватрено о својим романсама са женама. Зарадио је више од 200.000 долара за разне чланке и књиге, као и од филмова о његовом животу. Напори породица његових жртава преко суда у спречавању ове зараде нису успели. 

Одломак из: "Најпознатије светске убице"

Прочитајте и: 

Чарлс Менсон - убица који није упрљао руке

Тед Банди - најозлоглашенији серијски убица са невиним изразом лица