Макрон најавио крај политичке каријере: После два мандата одлази са власти 2027. године
Француски председник Емануел Макрон изјавио је данас да ће, након што се његов други петогодишњи мандат заврши 2027. године, напустити политику.
"Нисам био у политици пре и нећу бити после", изјавио је Макрон на магинама неформалног састанка Европског савета на Кипру, преноси Франс 24.
Додао је да му је, после девет година на власти, најтеже било да пронађе равнотежу између одбране свог досадашњег рада и признавања онога што није успео да уради.
Макрон два пута ишао против Марин Ле Пен
Емануел Макрон је први пут изабран за председника Француске 2017. године, када је са свега 39 година постао најмлађи председник у историји Пете републике. На изборима је победио кандидаткињу крајње деснице Марин Ле Пен, представљајући се као проевропски центриста и реформиста који жели да превазиђе традиционалну поделу између левице и деснице.
Пре уласка у Јелисејску палату био је инвестициони банкар, а потом министар економије у влади Франсоа Оланда. Године 2016. основао је политички покрет „Република у покрету“, који му је омогућио брз успон на политичкој сцени.
Током првог мандата Макрон је спровео реформе тржишта рада и пореског система, али се суочио и са великим протестима покрета „Жути прслуци“, који су избили због повећања пореза на гориво и незадовољства растом трошкова живота. Његов први мандат обележила је и пандемија корона вируса, током које је Француска уводила строге мере затварања и масовну кампању вакцинације.
Макрон је други мандат освојио 2022. године, поново победивши Марин Ле Пен у другом кругу председничких избора.
Тиме је постао први француски председник у последњих двадесетак година који је успео да освоји други узастопни мандат.
Други мандат обележили су масовни протести због пензионе реформе, којом је старосна граница за одлазак у пензију повећана са 62 на 64 године, као и политичке тензије након што је његова коалиција изгубила апсолутну већину у парламенту.
На међународном плану Макрон је био један од најистакнутијих заговорника јачања Европске уније и европске стратешке аутономије, док је током рата у Украјини покушавао да игра важну дипломатску улогу у односима са Русијом и западним савезницима.
