ДЕЛИТЕ КАНЦЕЛАРИЈУ? Знате за гласног шаљивџију и убице концентрације?

Хиљаду очију

Када радите у отвореним, заједничким канцеларијама, то има своје предности и мане. Предност осећају пре свега послодавци, јер тако штеде простор, па самим тим смањују и трошкове.

Такође, замисао је да је тако контрола радника боља, јер радник неће смети да гледа забрањене садржаје на компјутеру, да проводи време на друштвеним мрежама и сл. Дакле, очи осталих радника, али и менаџера су најбоља контрола у овим отвореним, радним просторијама.

Нема приватности у оваквим просторијама, али то је једна страна приче. Друга страна је и то што нема мира и тишине. Смех, разговори колега, кијање, телефонирање - са свим овим морате да научите да се носите, и да у исто време радите концентрисано.

Јесу ли гиганти погрешили?

У САД су ови типови канцеларија постали тренд. Како извештава Вашингтон пост, 70 одсто пословних просторија није подељено, или је сасвим минимално издељено.

Овај тренд су започели управи гиганти - Гугл, иБеј, Јаху. И Закерберг, чувени шеф Фејсбука је својих 3.000 радника сместио у ''највећи отворени радни спрат''.

И тако су радници пред очима шефова. А шта је са продуктивношћу? Јавља се лажни осећај да се продуктивност повећава.

Студија из 2013. спроведена у САД каже да се већина радника у оваквим просторима жалила на ометања која су довела до ниске продуктивности.

Преко педесет посто испитаних жалило се на звучна ометања, а 30 одсто запослених што немају визуелну приватност.

А ни интеракција са колегама није много побољшана, према овом истраживању.

Наздравље!

И часопис Њујоркер је у својој ревизији писао да овако уређен пословни простор може да има негативне последице по концентрацију, креативно размишљање, задовољство радника. С друге стране, повећање приватности може да доведе до бољих резултата.

Вашингтон Пост преноси и искуства једне раднице у Њујорку, која наводи да је по преласку њене фирме на овај модел канцеларије, постала, као и њене колеге, осетљивија на болести, нарочито епидемије грипа, које неретко опустоше канцеларију данима.

Она наводи и да колеге немају пуно обзира према другима кад се гласно шале, добацују своје идеје другима, па да се јако тешко изоловати и радити успешно.

Зато послодавци треба да размисле о начинима да унапреде овакву организацију: да се лимитира интеракција која омета друге, да се ипак омогући нека изолација столова.

Рад од куће, чак, у последње време, све се више помиње као добар модел за продуктивност.