КОНФЕРЕНЦИЈА У ОРГАНИЗАЦИЈИ "МЕДИЈСКЕ МРЕЖЕ"- "ENERGYUP: СНАГА ТРАНЗИЦИЈЕ" Енергетска безбедност је данас стратешко питање

Енергетска транзиција у Србији мора се заснивати на истовременом јачању постојећих капацитета, интензивним улагањима у нове изворе енергије и унапређењу управљања системом, уз стабилан регулаторни оквир и дугорочно планирање - закључак је конференције "EnergyUP: Снага транзиције", коју је организовала компанија "Медијска мрежа", а која је данас одржана у Привредној комори Србије у Београду.

Скуп је окупио представнике институција, енергетских компанија и стручне јавности с циљем отварања кључних питања о будућности енергетског сектора Србије, у тренутку када глобалне промене, растућа потрошња и климатски циљеви намећу потребу за убрзаном и пажљиво вођеном транзицијом.Конференцију је отворио генерални директор "Медијске мреже" Саша Миловановић, истакавши да је дијалог измеду државе, привреде и струке кључан како би се обезбедила сигурност снабдевања и одржив развој енергетике .

Централни део догађаја чинила су два панела. 

Први, "Сигурност снабдевања у време енергетске транзиције и растуће тражње", модерирао је проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара, који је указао на сложеност самог појма сигурности у енергетици.- Ми имамо термине - сигурност, стабилност, поузданост. 

Они се преплићу, али је можда најједноставније да у комуникацији користимо појам сигурности снабдевања - рекао је Рајаковић, додајући да савремени изазови захтевају системско размишљање и интегрисани приступ.

Он је упозорио да енергетика више не може да се посматра изоловано, подсећајући на последице глобалних поремећаја на тржишту нафте и гаса, које су директно утицале и на електроенергетски сектор. На питање о улози државе, мр Радош Попадић, вршилац дужности помоћника министра рударства и енергетике, истакао је да се сигурност система ослања на више међусобно повезаних стубова.

- Први стуб јесте регулаторни оквир, стратешки документи, закон, подказонска акта, донели смо нову стратегију, увели смо нови интегрисани национални енергетски климатски план, усвојили смо измене и допуне закона о енергетици, и то је један добар оквир који је уређен, сада иде нека даље имплементација. И ту се наслањамо на други стуб, а то су све они оперативни документи, планови, процедуре, и све оне активности које предузима министарство, а које су везане за ову тему, енергетски субјекти и остале инстутције, али и приватне компаније које видимо као важне у систему енергетске стабилности. 

Трећи стуб су улагања и инвестиције у наш систем, ми смо овим програмом "Србија 2035" видели да у енергетици очекујемо око 24, 5 милијарди евра до 2035. инвестиција да ојачамо постојећи систем и уведемо неке нове капацитете - навео је Попадић и указао истовремено на важност четвртог стуба - "људе".

- Струка, али и сви други, мислим да су људи веома важни да их имамо довољно и у квалитету који је потребан за све ове изазове дигитализација, вештачка интелигенција, нових технологија и да ти изазови долазе као новине. Ми смо мала земља, имамо осам интерконекција, морамо да будемо спремни. Енергетска транцизија је сама по себи захтевна, а кад се деси рат на територији Европе, одмах се осети, све се то прелива. Важно је да је држава омогућила све механизме, припремили смо да краткорочно и дугорочно можемо да будемо припремљени, да будемо спремни да можемо да реагујемо. Ми смо у закону створили оквир да се донесе уредба о спремности на ризике, а која ће омогућити сарадњу и са земљама у региону и тржиштем ЕУ, и у припреми је план спремности на ризике који треба да опише те механизме и који ће ићи на сагласност с енергетском заједницом - навео је Попадић.

Из угла производње електричне енергије, Радован Станић, помоћник генералног директора за оперативне послове у Електропривреди Србије, истакао је да је основни циљ очување сигурности снабдевања кроз диверсификацију извора.- Наш задатак је да јачамо производни портфолио кроз нове објекте, али и да развијамо обновљиве изворе енергије, без угрожавања стабилности система - рекао је Станић и додао:

- Ми смо у претходној години пустили у рад неке објекте и поносни смо на неких 426 мегавата нове енергије, то је Костолац Б3, али смо успели да озеленимо свој портфолио тиме што смо пустили у рад соларну електрану од 10,5 мегавата и ветроелектрану с 66 мегавата. Али то није све, баш у циљу окружења рада, значајно је уложено у ревитализацију постојећих електрана. Нисмо одустали ни од угља, али смо то урадили на начин да смо урадили два електрофилтера, два одсумпоравања на Тенту А и Тенту Б, где је емисија штетних гасова, односно сумпора смањена 30 пута. Ти објекти су још у функцији, способнији, али еколошки прихватљивији него раније. Обавезали смо се заједно с државом да ћемо до 2030. имати 45 одсто производње из обновљивих извора и на том циљу значајно радимо.

Из перспективе преноса, мр Ненад Шијаковић, саветник генералне директорке "Електромреже Србије", нагласио је да сигурност снабдевања подразумева координисано функционисање целог система.

- Електроенергетски систем мора обезбедити довољне количине квалитетне енергије, доступне физички и по прихватљивим ценама. Производња је основа, али сви остали сегменти морају је пратити - истакао је Шијаковић.

Он је упозорио да развој мреже и регулативе мора бити усклађен с развојем производних капацитета, посебно у контексту све већег учешћа обновљивих извора енергије.

- Уколико посматрамо сигурност снабдевања, морамо системски посматрати причу и посматрати електроенергетски систем као целину. Полазна основа у том целокупном систему јесте производни систем, све остало, укључујући и развој преносног система и дистрибутивног система, и регулаторног оквира, мора пратити добро осмишљени производни систем - додао је он.  Модератор панела Никола Рајаковић упозорио је да је свака енергетска транзиција изузетно скупа, али да је одлагање чини још скупљом.

- Свака енергетска транзиција је јако скупа, а мислим да је закаснела најскупља и о томе морамо да водимо рачуна, да не застанемо у многим сегментима. Лако је говорити о паметном енергетском миксу, али је много теже дефинисати критеријуме и донети конкретне одлуке, без фаворизовања појединачних технологија - рекао је Рајаковић.

Он је указао на бројне изазове с којима се Србија суочава - застареле термоенергетске капацитете, опадајуци квалитет угља и растућу зависност од увоза, што додатно компликује планирање будућег развоја.

Одговарајући на ова питања, Радован Станић је истакао да је актуелна енергетска криза јасно показала колико је важно питање енергетске безбедности.- Ова криза је показала да је енергетска безбедност стратешко питање за једну земљу и да треба тежити ка енергетској независности. У том смислу, наша предност је велика што имамо какве-такве термоелектране и наш лигнит и имамо добре хидропотенцијале који нам гарантују стабилност снабдевања чак и у условима кризе. Али то нас незауставља. Показало се да морамо направити ту диверзификацију производног портофиља, поделити на што више извора, формирати одређену количину енергије из обновљивих извора, али с одређеним складишним капацитетима, и пратити нове технологије- навео је Станић и додао:

- Ми не можемо одустати ни од паметне употребе нуклеарне енергије, ни паметне употребе водоника, ми смо ту да пратимо. Стабилност не зависи само од нас него од целог система, и од других карика, и од преноса...

Други панел био је посвећен развоју и инвестицијама у енергетици, а модерирао га је Александар Симић, експерт за одрживи развој и иновације из Цлима Перитиа/Привредне коморе Србије. У фокусу су били обновљиви извори енергије, инфраструктурни изазови и нуклеарна енергија као потенцијални део будућег енергетског микса.

Раде Мрдак, саветник министарке рударства и енергетике за обновљиве изворе енергије у Министарству рударства и енергетике, указао је да развој мреже представља један од највећих изазова.

- Главно питање је како да мрежа сустигне темпо развоја обновљивих извора енергије. Да бисмо у будућности интегрисали велике количине зелене енергије, капацитет мреже мораће да се удвостручи или чак утростручи - рекао је Мрдак.

Он је подсетио да план развоја Србије до 2035. предвиђа значајна улагања у преносни и дистрибутивни систем, укључујући изградњу стратешких објеката и дигитализацију мреже.

- С тим у вези држава је негде почела да размишља на ту тему, недавно је промовисан план развоја Србије до 2035, један од акцената је био на мрежи. Предвиђена изградња 37 стратешких објеката у оквиру преноса. Имамо велика очекивања и од дистрибуције, ту још већа улагања, да се замене старе трафостанице, морамо се посветити и флексибилности ситема, дигитализацији, да се заврши процес уградње паментних бројила, то су неки наши планови - навео је Мрдак. Тема нуклеарне енергије изазвала је посебну пажњу. Далибор Арбутина из Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије" истакао је да се перцепција ове технологије мења.

- Дуго у јавности провејава питање да ли је Србија спремна и да ли су јој потребне нукеларне електране. Постављала су се три питања, три аргумента - да не треба због великих аксидената у прошлости, да је то прескупа играчка и треће питање је било питање кадрова. Што се тиче самих аксидената, велики произвођачи су научили из претходних лекција како да повећају безбедност нуклеарних реактора. Када је реч о финансијама, постоје различити модели финансирања, а питање кадрова... Србија је после мораторијума направила генерацијски јаз у школовању кадрова. Међутим, оно што Србија има у овом тренутку је довољна полазна основа. Постоје кадрови, "Нуклеарни објекти" имају тридесетак инжењера који се баве разним проблематикама из нуклерне технологије. Ако се одлучимо, од тог тренутка је потребно 10-15 година да се направи нуклеарна електрана, то је сасвим довољно времена да се формирају кадрови - истакао је Арбутина.   Говорећи о нуклеарном отпаду, Арбутина је навео да се највећи део већ данас адекватно збрињава, док се истрошено гориво у одређеним системима може поново користити кроз репроцесирање.

С аспекта привреде, проф. др Душан Стојаковић, Хеад оф Sustainability за западни Балкан у "Хемофарм групи", указао је на значај улагања у обновљиве изворе енергије на нивоу компанија.- Ово није само енергетски пројекат већ стратешка одлука. Компаније морају да размишљају о дугорочној конкурентности, али и о доприносу локалној заједници, рекао је Стојаковић.

Он је нагласио да реализација оваквих пројеката захтева комплексне административне и техничке процедуре, као и усклађивање с домаћим и европским прописима.

- Одрживост више није само питање бројки - подједнако је важно како управљате пројектима и какав утицај имате на окружење - закључио је.

Током дискусија више пута је истакнуто да је енергетска транзиција скуп и дуготрајан процес, али да би њено одлагање имало још веће последице. Учесници су се сагласили да је кључно пронаћи баланс између различитих извора енергије, уз истовремено очување стабилности система и испуњавање климатских циљева.Конференција "EnergyUP: Снага транзиције" још једном је показала да Србија улази у фазу интензивних промена у енергетском сектору, у којој ће успех зависити од координације свих актера - државе, енергетских компанија и стручне јавности, али и од способности да се правовремено одговори на изазове који долазе.

- Енергетска сигурност и стабилност електроенергетског система данас су од стратешког значаја - не само за економију већ и за свакодневни живот грађана - поручио је у уводном обраћању, на отварању конференције, Саша Миловановић, директор "Медијске мреже", и указао на важност медија у процесу енергетске транзиције.

- Истовремено, енергетска транзиција доноси нове технологије, промене на тржишту и изазове које је неопходно заједнички сагледати и решавати. Медији у овом процесу имају посебну улогу. Наш задатак није само да извештавамо - већ и да покрећемо важне теме, повезујемо стручњаке и институције, и отварамо простор за разговор и размену искустава. Кроз иницијативе попут "EnergyUP", трудимо се да укажемо на значај енергетске стабилности, али и да покажемо како иновације и одржива решења могу допринети бољој будућности - навео је Миловановић.

Према његовим речима, циљ ове конференције је отварање дијалога о сигурности снабдевања, развоју обновљивих извора енергије, потенцијалу нуклеарне енергије, примени соларних решења у привреди, као и о инвестиционим моделима који могу омогућити стабилан и одржив развој енергетског сектора Србије.

- "Медијска мрежа" ће и убудуће наставити да покреће и отвара кључне теме од друштвеног интереса, стварајући простор за дијалог, размену знања и конструктивне идеје за будућност Србије - истакао је Миловановић.

Србија Данас/Република