Детаљи из Хага на расправи између Хрватске и Србије

Рок за пресуду највишег суда Уједињених нација (УН) не постоји, али се очекује да би могла бити донета крајем ове или почетком следеће године.

ХРВАТСКА СТРАНА:

Хрватска је јутрос затражила да се ,,као неоснована у чињеницама и праву" одбаци контратужба Србије да су хрватске власти и снаге починиле геноцид над Србима из Книнске крајине, током и после операције Олуја у августу 1995.

Хрватски адвокат Стармер се ослањао на коначну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала команданту ,,Олује'' Анту Готовини по којој артиљеријски напади на градове нису били ни неселективни, ни незаконити.

Негирајући тврдњу српске делегације да су, после Олује, хрватске снаге побиле све Србе који нису побегли из Книнске крајине, Стармер је навео податак Трибунала да је око 4.000 Срба било пребачено у ,,прихватне центре" где им је била пружена помоћ.

Стармер је закључио да ни транскрипти разговора председника Хрватске Фрање Туђмана са Антом Готовином и другим хрватским генералима уочи ,,Олује'', ни догађаји који су уследили током операције ,,не доказују постојање геноцидне намере" хрватских власти и снага да униште крајишке Србе. И у ослобађајућој пресуди генералу Готовини, Трибунал је утврдио да председник Туђман није имао намеру да убија ни прогони Србе, закључио је Стармер.

Британски заступник Хрватске Филип Сендс (Phillippe Сандс) осудио је ,,личне нападе" Србије на покојног председника Туђмана као ,,недостоејне суверене државе''. Како је рекао, ,,не завређује одговор" сугестија српских заступника да је Туђманова политика према Србима слична са нацистичким ,,коначним решењем" за Јевреје током Другог светског рата и са стварањем животног простора за припаднике Трећег рајха ("лебенсраум").

Србија је у оквиру своје ,,владине политике", починила геноцид над хрватским цивилима, тврдила је Црнић-Гротић, наглашавајући да је више српских функционера оптужено и осуђено за злочине у бившој Југославији пред Трибуналом.

Одбацујући тврдњу Србије да је хрватски председник Туђман желео и изазвао рат, Црнић-Гротић је тврдила да је кривицу за то сносио председник Србије Слободан Милошевић, што је, по њеном мишљењу, у једној од својих књига раније потврдио и канадски професор Шабас, који сада заступа Србију.

Заступница Весна Црнић-Гротић тврдила је да је Хрватска доказала оптужбу да је Србија починила геноцид над Хрватима на једној трећини хрватске територије, у оквиру плана за стварање Велике Србије. Протагонисти геноцида били су ЈНА, српске паравојске и локалне снаге, чији су високи припадници за злочине у Хрватској били осуђени пред Хашким трибуналом, назначила је хрватска заступница.

Седам дана касније, 28. марта, Србија је од највишег суда УН затражила да утврди да је Хрватска током операције Олуја, у лето 1995, починила геноцид над Србима из Книнске крајине.

СРПСКА СТРАНА:

Истовремено, правни заступници Србије су од највишег суда УН затражили да се прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске против власти у Београду због геноцида наводно почињеног над Хрватима 1991. године, зато што у то време Србија још није званично постојала као суверена држава.

Алтернативно, Србија је затражила да оптужба Хрватске буде одбачена као неоснована.

Србија је од 17 судија захтевала и да утврде да је Хрватска прекршила међународну Конвенцију о геноциду и тиме што још није казнила починиоце најтежег кривичног дела. Међународни суд правде требало би да Хрватској наложи да одмах казни починиоце, као и да укине ,,Дан победе и домовинске захвалности" као државни празник због тога што је 5. август ,,дан победе геноцидне операције Олуја".

Србија тражи и да Хрватска плати одштету жртвама за губитке изазване геноцидом, као и да успостави све неопходне услове за безбедан повратак Срба у Хрватску.