Detalji iz Haga na raspravi između Hrvatske i Srbije

Rok za presudu najvišeg suda Ujedinjenih nacija (UN) ne postoji, ali se očekuje da bi mogla biti doneta krajem ove ili početkom sledeće godine.

HRVATSKA STRANA:

Hrvatska je jutros zatražila da se ,,kao neosnovana u činjenicama i pravu" odbaci kontratužba Srbije da su hrvatske vlasti i snage počinile genocid nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Hrvatski advokat Starmer se oslanjao na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala komandantu ,,Oluje'' Antu Gotovini po kojoj artiljerijski napadi na gradove nisu bili ni neselektivni, ni nezakoniti.

Negirajući tvrdnju srpske delegacije da su, posle Oluje, hrvatske snage pobile sve Srbe koji nisu pobegli iz Kninske krajine, Starmer je naveo podatak Tribunala da je oko 4.000 Srba bilo prebačeno u ,,prihvatne centre" gde im je bila pružena pomoć.

Starmer je zaključio da ni transkripti razgovora predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa Antom Gotovinom i drugim hrvatskim generalima uoči ,,Oluje'', ni događaji koji su usledili tokom operacije ,,ne dokazuju postojanje genocidne namere" hrvatskih vlasti i snaga da unište krajiške Srbe. I u oslobađajućoj presudi generalu Gotovini, Tribunal je utvrdio da predsednik Tuđman nije imao nameru da ubija ni progoni Srbe, zaključio je Starmer.

Britanski zastupnik Hrvatske Filip Sends (Phillippe Sands) osudio je ,,lične napade" Srbije na pokojnog predsednika Tuđmana kao ,,nedostoejne suverene države''. Kako je rekao, ,,ne zavređuje odgovor" sugestija srpskih zastupnika da je Tuđmanova politika prema Srbima slična sa nacističkim ,,konačnim rešenjem" za Jevreje tokom Drugog svetskog rata i sa stvaranjem životnog prostora za pripadnike Trećeg rajha ("lebensraum").

Srbija je u okviru svoje ,,vladine politike", počinila genocid nad hrvatskim civilima, tvrdila je Crnić-Grotić, naglašavajući da je više srpskih funkcionera optuženo i osuđeno za zločine u bivšoj Jugoslaviji pred Tribunalom.

Odbacujući tvrdnju Srbije da je hrvatski predsednik Tuđman želeo i izazvao rat, Crnić-Grotić je tvrdila da je krivicu za to snosio predsednik Srbije Slobodan Milošević, što je, po njenom mišljenju, u jednoj od svojih knjiga ranije potvrdio i kanadski profesor Šabas, koji sada zastupa Srbiju.

Zastupnica Vesna Crnić-Grotić tvrdila je da je Hrvatska dokazala optužbu da je Srbija počinila genocid nad Hrvatima na jednoj trećini hrvatske teritorije, u okviru plana za stvaranje Velike Srbije. Protagonisti genocida bili su JNA, srpske paravojske i lokalne snage, čiji su visoki pripadnici za zločine u Hrvatskoj bili osuđeni pred Haškim tribunalom, naznačila je hrvatska zastupnica.

Sedam dana kasnije, 28. marta, Srbija je od najvišeg suda UN zatražila da utvrdi da je Hrvatska tokom operacije Oluja, u leto 1995, počinila genocid nad Srbima iz Kninske krajine.

SRPSKA STRANA:

Istovremeno, pravni zastupnici Srbije su od najvišeg suda UN zatražili da se proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991. godine, zato što u to vreme Srbija još nije zvanično postojala kao suverena država.

Alternativno, Srbija je zatražila da optužba Hrvatske bude odbačena kao neosnovana.

Srbija je od 17 sudija zahtevala i da utvrde da je Hrvatska prekršila međunarodnu Konvenciju o genocidu i time što još nije kaznila počinioce najtežeg krivičnog dela. Međunarodni sud pravde trebalo bi da Hrvatskoj naloži da odmah kazni počinioce, kao i da ukine ,,Dan pobede i domovinske zahvalnosti" kao državni praznik zbog toga što je 5. avgust ,,dan pobede genocidne operacije Oluja".

Srbija traži i da Hrvatska plati odštetu žrtvama za gubitke izazvane genocidom, kao i da uspostavi sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku.