Драгана Мирковић: У животу сам награђена ЗА СВЕ ДОБРО ШТО САМ РАДИЛА!

Легенда домаће фолк сцене и певачица са великим бројем фанова различитих генерација, Драгана Мирковић, имала је више него добрих 12 месеци иза себе. Након обележавања 30 година каријере изузетно успешним концертом у "Комбанк Арени", посветила се себи и својој породици. У разговору за Србију Данас говори о приватном животу, плановима, колегама и много чему другом.

- Претходна година за мене је била добра. То што сам доживела саобраћајку је нешто што сам схватила као саставни део живота, у смислу да не могу очекивати да ми се само лепе ствари дешавају. Врло сам реална особа која стоји чврсто на земљи. Концерт је свакако обележио прошлу годину, као и дует са Хосеом Фелисијаном. То су два велика успеха за мене, два велика задовољства. Ствари у каријери више не мерим по томе колико су успешне, већ колико су то квалитетне ствари које мене лично задовољавају. То је оно што је мени сада потребно. Мени успех као успех не значи ништа већ одавно. Треба ми та нека врста задовољства, дружења са публиком, и уживање у музици. Ја сам заљубљеник у музику, мени ништа друго не треба.

- Јао, јао... (смех) Ја од њега добијам много вредније поклоне у смислу пажње, једног разумевања, поштовања и љубави, што је најбољи могући поклон који он мени из дана у дан даје. Прича о материјалним поклонима, по мени, као да баца сенку на ту нашу љубав и пажњу коју ми имамо. Ја о томе не волим да причам, али сам свесна да људи то воле. Постоје много вредније и лепше ствари о којима треба говорити.

- Љубав и поштовање су једини рецепт за успешан брак. Велика је срећа срести себи сличну особу која би учинила све за вас, као што је то мој Тони. Свој брак бих приписала срећи или заслузи стеченој правилном и позитивном односу према животу и људима, који сам увек имала.

- Моја деца су ми највећа награда за све добро што сам радила, јер у Марку и Мануели већ видим квалитетне људе, иако имају само 13, односно 12 година. Они су нормална, сталожена деца, без имало уображености у себи. Личе и на мене и на Тонија. Волим што имају моју уметничку душу, а његов смисао за реалност.

- Жене морају да прекину тај ланац, и да оду. То је негде најлакше, без обзира што се њима чини да је то ужасно тешко. Сада је померена граница, када је закон у питању, разумевање околине... Мислим да су сада сви на страни оних који су жртве. Почетак решавања проблема је признавање себи да имаш проблем. Сећам се, до пре само неколико година све је то било под неким велом заташкавања, било је пуно затварања очију пред тим. Задовољна сам што се покрећу такве теме, што се више о томе прича. Државни органи не смеју да остану неми на такве ствари.

- Јелену знам јако дуго и то је било за очекивати. Пре или касније, претпостављала сам да ће пропричати о томе. Она је особа која воли да говори истину и која воли да се захвали људима.

- Дефинитивно Здравка Чолића. Његов глас обожавам.

- Постоји могућност да то буде врло брзо. То не зависи од мене, ја волим када се ствари дешавају спонтано, кад се појави песма у коју ћу се заљубити, то је једина права ствар. Све што је плански, мене не испуњава. То негде онда буде и извештачено, а ја не волим извештачене ствари.

- Ја се одавно повлачим са сцене. (смех) Ако ћемо искрено, не могу да замислим себе да за 10 година било где певам.

- Апсолутно не. Поносна сам на већину својих песама и не постоји ниједна коју бих волела да нисам снимила, јер су све са пристојним текстовима, што је довољно да се не стидим ниједне од њих, као и ниједног дела моје каријере и живота.

- Никада нисам имала неке велике жеље, можда баш због тога сам добила много више од живота него што сам могла да сањам да ћу. Људи страшно греше што толико имају жељу за нечим, и онда толико стреме ка томе, а онда то бежи од вас. Када ви немате неких жеља и када мислите "ма само нека је све у реду", онда је то права ствар, онда вама долазе лепа дешавања. Ја сам пример за катедру кад су такве ствари у питању. Што се дуета тиче, после групе "Хари Мата Хари", Нина, "Зане", "Плавог оркестра" и других, тешко је желети нешто више; док бих читаоцима имала нешто да пожелим... Желим им да немају жеље, а да им се остваре све оне које нису пожелели. Кад човек мало очекује од живота, па добије нешто вредно, онда је то - wow! Скромност у жељама доводи до испуњења. Стојим иза сваке своје речи.