ДУГИХ ВЕЗА СВЕ МАЊЕ: У Србији се САМУЈЕ због нереалних очекивања?

Огледалце из бајке "Снежана и седам патуљака" има много посла у 21. веку. Мало-мало, нека "краљица" од њега затражи одговор на реторичко питање "Кажи ми на свету најлепши ко је". Изгледа да је огледалце схватило да истина нигде не води, јер свуда око нас су "краљице", уверене да су најлепше, најпаметније и најбоље на свету.

Када једна таква савршена "краљица" крене у потрагу за краљем, није ни чудо да у глави има списак захтева које ни Чаробњак из Оза не може да испуни. И на крају заврши сама или као јунакиња старе добре изреке "Избирач наиђе на отирач".

Нереална, односно превисока очекивања од партнера један су од разлога што у Србији има толико самаца. Мада ће многи момци и девојке рећи да за везу или брак траже само неког нормалног, кад се мало загребе испод тог описа, дође се до знатно другачије слике.

Згодан, ситуиран, али не циција, осећајан, али да буде и мачо, романтичан, али практичан, духовит, образован, способан, али пажљив - неки су од критеријума које припадници јачег пола треба да задовоље. Као да већина девојака циља оних десет одсто који испуњавају све горе наведене критеријуме.

Када им приђе неко од преосталих 90 одсто, углавном му нађу "хиљаду" мана и жале се другарицама како не могу да нађу дечка. Реченица "нико ми не прилази", најчешће значи "не прилази ми онај кога ја желим".

Ни мушкарце није лако задовољити, па тако они желе витку лепотицу са облинама, добру домаћицу и посвећену мајку, увек насмејану и расположену за игре у спаваћој соби, али и кухињи. Велики „фрајери“ не виде своје пивске стомаке, а некој девојци замерају што има неколико килограма вишка...

Није тешко утврдити да ли сте оболели од "краљевске бољке" - потребно је "само" да поново узмете огледалце и овај пут, за промену, покушате да будете искрени, па и сурови према себи.

Саговорница "Живота плус", социолог и тренер емоционалне писмености и личног раста Сања Станковић, примећује да знак превеликих очекивања може бити кад особа трага за мноштвом квалитета којима сама не може да парира.

- На пример, неко просечног физичког изгледа, нижег социјалног статуса и осредње интелигенције жели да освоји харизматичну, атрактивну и имућну особу. У већини друштава је присутна извесна компензација за одређене личне недостатке. Па тако, старији мушкарци чезну да освоје младе, привлачне жене. Они можда могу очекивати успех код одређеног броја жена које су спремне да трампе висок еротски капитал за извесне материјалне угодности. Питање је, ипак, могу ли такви партнери дугорочно усрећити једни друге - каже Станковићева.

УПОЗНАЈТЕ СЕБЕ

Социолог примећује да живимо у времену када услед медијске индоктринације не знамо тачно шта се заиста налази иза нашег аутентичног "ја". А када не познајемо себе, не можемо са сигурношћу знати ни које туђе особине би биле компатибилне са нашима.

- Бомбардовани смо пропагандом о томе какви би требало да будемо и шта да очекујемо од партнера. Предуслов за срећу је да најпре спознамо себе у свим бојама, светлијим, али и тамнијим нијансама, прихватимо себе и научимо да препознамо особу која је такође прошла кроз овакву врсту самоспознаје - објашњава Станковићева.

Проблем је, међутим, што већина људи не поставља питање "Шта ја нудим?" У потрази за партнером са плочицама, не види свој стомак, док жеља за шармантним, духовитим и занимљивим принцом скрива сурову истину - да ништа од тога ми нисмо. Према речима наше саговорнице, многи од нас су склони да у партнеру траже оно што им лично недостаје.

- Није реткост да људи траже од партнера да добро зарађује, да је узбудљив, да их усрећи, али често су то ствари које нама недостају. Не треба пројектовати у очекивања од партнера оно што нам недостаје у сопственом животу и што сами себи треба да пружимо. Уколико вам недостаје новац, размислите о додатном послу. Ако вам фали узбуђење, размотрите курс салсе - саветује социолог.

Лакше је, ипак, тражити "трн у туђем оку, него видети балван у свом". Холивудске бајке су овде одиграле значајну улогу нудећи нам мноштво варијација на тему како је "Госпођица Савршена" пронашла "Господина Правог" па су живели срећно до краја живота. Ако се томе дода и тренутна економска ситуација у Србији, добијамо "бинго".

- Услед свеприсутне културе сиромаштва у Србији, људи покушавају да надоместе одсуство основних ствари у свакодневици, попут пристојног посла и достојанственог живота, урањајући у фантазију о идеалном партнеру или савршеној вези која ће надјачати све непријатно. Они чија су уверења о љубави настала на постулатима холивудизације, верују да ће неки Хју Грант или Џулија Робертс једног дана ушетати у њихов живот и унети смисао - примећује наша саговорница.

Није занемарљив утицај васпитања и став родитеља "моје дете заслужује само најбоље". Па кад мамин син или татина принцеза одрасту, то најбоље, које често поистовећују са савршенством, почињу да траже и у мушко-женским односима.

"ВИКТОРИЈИН АНЂЕО" СА ФЕЈСБУКА

Искривљеној слици о себи кумују и друштвене мреже. Фотографије које качимо на "Фејсбук" или "Инстаграм" често су пропраћене десетинама лајкова и коментара, попут "прелепа си". Мада су коментари најчешће куртоазни и лажни, имају стварни утицај на наш его, који расте до граница када умислимо да смо Викторијин анђео или Аполон који се спустио међу смртнике.

- Потпуно је у реду да неко жели за себе само најбоље, али се неретко у оном шта је "најбоље за нас" крије преузето уверење наших родитеља или околине о томе шта је "прави избор". Када се оваква уверења некритички следе, онда особа остаје увек незадовољна, неиспуњена и без разумевања зашто је несрећна, будући да је урадила све што је веровала да је потребно како би остварила своје снове. Међутим, када следимо наметнуте идеале, не можемо бити истински срећни ни када их коначно остваримо - упозорава Станковићева.

Два су највероватнија исхода ове "бајке". Први је да ће особа кад зађе у неке године спустити критеријуме, уплашена због биолошког сата који неумољиво куца и страха од самоће који се полако прикрада. Тада се нажалост често уверава у тачност оне "избирач наиђе на отирач". Други исход, подједнако вероватан, је одустајање од љубави.

- Последице нереалних очекивања могу се огледати у честом конзумирању нових веза и кругу понављаних разочарања, јер партнер није испоручио "пакет особина или вештина". Подједнако опасна је друга крајност, повлачење из партнерских релација и одрицање вредности заједништву и љубави. Овоме су склоне особе које ће радије у свему видети поткрепљење за њихову тезу да је данас све интерес и да љубав више не постоји, него да изађу из своје зоне комфора и преузму личну одговорност за квалитет веза које граде - упозорава Станковићева.

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте шта можете да урадите ако имате предивног момка који је у кревету катастрофа (више о томе на ОВОМ линку)