Дуже у превозу него на дијализи
Једног пацијента из Земуна кола Хитне помоћи три пута недељно на дијализу возе у Лазаревац! Тако се бубрежни болесници малтретирају јер у превозу често проведу више времена него на дијализи, а државу због трошка транспорта третман кошта више него код приватника.
Иако су здравствени центри пребукирани и раде и у три па и четири смене, у приватним у које је уложен капитал, и држава не мора брине ни о одржавању и обнови апарата, нити о платама и осталим трошковима, користи се тек око 30 одсто капацитета. У такав један центар у Нишу инвестирано је три милиона немачког капитала, али се пацијенти тамо не упућују, а у Клиничком центру Ниш дијализа мора да ради у четири смене.
У 54 државна центра тренутно се дијализира 4.200 пацијента а у пет приватних још око 270. Никола Грубор, председник Савеза бубрежних инвалида Србије каже да имају проблема са лековима које пацијенти морају да примају на дијализи.
„Свим центрима, осим у приватним недостаје еритропоетин, хормон који учествује у производњи еритроцита и користи се за лечење анемије. Нема препарата гвожђа који се дају интравенски и ретко се користи редован третман надокнаде витамина Б и Ц групе. Уколико их пацијенти не примају, долази до тешких обољења нерава који су неизлечиви. Витамина нема већ пар година а еритропоетина има али недовољно“, изјавио је Грубор за "Новости".
Стандарди за дијализу и у Србији су недавно усаглашени са европским. Грубор каже да су основне процедуре третмана унапређене, повећан је број високоефикасних карбонатних дијализа у односу на ниско ефикасне. По новим стандардима 20 одсто пацијената има право на хемодијафилтрацију као квалитетан облик дијализе, 70 на високоефикасну бикарбонатну и 10 одсто ће ићи на нискоефикасну која не може да се избаци из третмана јер не неопходна пацијентима на почетку дијализе док је функција бубрега још очувана.
Једини начин да се ти проблеми превазиђу је модел који су примениле друге земље у окружењу, да се у већем обиму уговори дијализа са приватним центрима по цени кују Републички фонд здравственог осигурања плаћа државним болницама. Нови министар здравља др Златибор Лончар обећао је да ће формирати комисију и вољан је да у већем обиму укључи приватне центре, јер нема разлога да буде другачије ако су државни преоптерећени, што неминовно обара квалитет.