Чланак српског амбасадора који је одјекнуо Канадом
ОТАВА - Ауторски текст једног српског амбасадора у Канади, објавили су, први пут од распада бивше Југославије, водећи канадски штампани медији.
Повод за јавно оглашавање новог амбасадора Србије Михаила Папазоглуа је стогодишњица од почетка Првог светског рата и жеља да се канадским читаоцима предочи виђење херојског доприноса српског народа у победи земаља-савезница међу којима је била и Канада.
Чланак Михаила Папазоглуа објављен је у оба национална дневника "Глоб енд мејл" и "Нешенел пост" на енглеском, као и у два квебечка дневна листа "Ла Прес" и "Ле Девуар" на француском језику.
Први лист је најстарији, основан 1844. и данас се истовремено штампа у тиражу од око 300.000 примерака у шест великих градова широм Канаде.
Друге националне новине излазе од 1998, имају дупло мањи тираж, али су такође утицајне. "Ла Прес", основан 1884. године, је високотиражан лист, који се продаје у 200.000 примерака, док је "Ле Девуар" који се данас штампа у око 30.000 примерака још од оснивања 1910., медијски заступник социјал-демократије и суверенитета.
Електронске верзије Папазоглуовог текста на интернет-сајтовима сва четири листа укључују више од 500 реакција читалаца, писаним коментарима или позитивним-негативним предзнацима.
Аутор чланак започиње у Сарајеву 28. јуна 1914. тврдњом да је Гаврило Принцип за многе сународнике борац за ослобођење и истиче неопходност упитника и наводника код оних који Принципа данас називају "терористом".
Велики рат почиње само месец дана касније, 28. јула 1914. артиљеријским гранатирањем Београда са обала двеју река након телеграфског ултиматума Аустро-Угарске империје од 52 милиона људи малој петомилионској Србији.
Он наводи и херојски пример 2.600 српских војника који су бранили Београд, знајући да су њихова имена унапред избрисана са списка живих. Остварујући једну од ауторских поенти да покаже и докаже да су Канада и Краљевина Србија пре 100 година биле на истој, правој страни историје, амбасадор Папазоглу обелодањује и неке мање познате чињенице.
Амбасадор наводи да је прва жртва Првог светског рата био 16-годишњи српски добровољац Душан Ђоновић, а два минута пре но што ће на снагу ступити примирје, којим је Велики рат окончан, страдао је 26-годишњи Канађанин Џорџ Лоренс Прајс.
Појашњавајући већини Канађана недовољно познату судбину Гаврила Принципа, аутор подсећа да је скончао као заточеник у тврђави-тамници у Терезином Пољу у данашњој чешкој, каснијем нацистичком концентрационом логору у Другом светском рату.
Одговарајући зашто је оригинални текст насловио "Гаврило Принцип, човек који је наговестио слободу?" аутор у "Нешенел Посту" објављује и историјску фотографију спомен-плоче некад постављене на месту Сарајевског атентата на којој је, ћирилицом и без упитника, записана реченица: "На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу".
Ту плочу која му је уручена као рођендански поклон, али која је уствари склоњена јер је "симбол немачког понижења у Првом светском рату" посматра нико други до Адолф Хитлер.
Аутор је у чланку навео и познате бројке које више од речи говоре о српским жртвама у Великом рату: 1.250.000 српских војника и цивила није тај рат преживело, становништво Србије умањено је за ненадокнадивих 28 процената.
За разлику од Србије, за Канаду, као тадашњег доминиона британске круне, Први светски рат започео је "тек" 4. августа 1914. на дан када је Велика Британија објавила рат Немачкој.
На страни савезника у Великом рату учествовало је 620.000 војника и болничког особља, међу којима су биле и канадске болничарке које су лечиле српске војнике. Више од 67.000 Канађана је погинуло, а 250.000 рањено.
У закључку рада амбасадор Михаило Папазоглу констатује да је "историја учинила Србију и Канаду савезницима у оба светска рата, а да су их савремени свет и глобализација учиниле суседима".
"Дозволимо да будућност обезбеди партнерство", закључује он. Михаило Папазоглу (45) предао је своје прве амбасадорске акредитиве генералном гувернеру Канаде 27. јуна 2014.