ГОЦИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Ватерполисти никада неће рећи „не“ Србији

Живко Гоцић подиже пехар шампиона Европе / Извор: Бета/АП

Трофеје посвећујемо људима у земљи, увек гинемо за грб и народ – истакао је капитен европских шампиона.

Кажу да не постоји веће понижење у спорту од оног које су доживели фудбалери Бразила у поразу од Немачке у полуфиналу Светског првенства, али онда су се „појавили“ ватерполисти Србије. Ауторитативно, „безобразно“, без мрве страха и трунке сажаљења, погурали су изабраници Дејана Савића наде Мађара о европском злату ка дну базена „Алфред Хајош“. Резултат – 12:7. Важније од резултата - осам хиљада домаћих навијача аплаудирало је Гоцићу, Пијетловићима, Прлаиновићу, Никићу, Филиповићу, Мандићу, Рађену... као што се Бразил недавно поклонио Милеру, Кросу, Озилу и осталим „панцерима“.

Ако се из дебелих сабраних дела нашег националног ватерполо тима мора извући један „класик“, генерације клинаца мораће да уче из аутентичног тренерског доктората Дејана Савића и показне вежбе његових следбеника. Знало се ко, где и зашто стоји и у одбрани и у нападу, где ће лопта, а да то претпоставља и велики ривал и да ништа не може.

Да, ватерполисте Србије нису узалуд упоредили са моћном немачком машинријом.

- Чуо сам да нашу победу поистовећују са полуфиналном утакмицом Светског првенства у фудбалу, али ја то не бих поредио. Сматрам да је победа Немачке од 7:1 већи резултат, мада је и наш тријумф огромна ствар. Славили смо убедљиво у земљи ватерпола, доказали класу и могу да кажем да сам најсрећнији човек на свету. Освојио сам много медаља, али ово је дефинитивно најдража у каријери, јер сам подигао пехар као капитен тима који чине сјајни ватерполисти и људи – објашњава лидер генерације Живко Гоцић за Србију Данас.

Живко Гоцић прославља гол против Црне Горе / Извор: Бета/АП

Турнир у Будимпешти није најбоље текао по Србију. Пораз од Мађара у групи, мучење и реми са Хрватском, а онда и ненадано лош почетак у полуфиналу са Црном Гором.

„С намером пођох у велики град“ и „Недеља“ с „фирмом Крстић“

Да је ситуација у српском ватерполу драматична најбоље осликава податак да су се шампиони Европе из Будимпеште вратили аутобусом!? Нико се није сетио да би могао да се организује чартер лет за шампионе, а скромни хероји нације нису ни тражили „посебан третман“. Још једна „десетка“ за Гоцића и друштво.

Међутим, путовање „фирмом Крстић“ има и предности. Атмосфера у аутобусу је била као на матурској ескурзији.

- Лудило! Вриштање, песма, ја ћу да причам, па шта се чује – насмејао се Гоцић и наставио. - Нисмо славили у Будимпешти, оставили смо то за Београд, када консолидујемо редове. После финала смо дуго остали на церемонији, после нас је у хотелу посетио председник Томислав Николић. Са члановима породице и пријатељима сабирали смо утиске, није било сна - истиче Гоцић.

Судећи према репертоару у аутобусу „делфине“ очекује незаборавна „пета четвртина“. Живкову причу пратио је „други глас“ шампиона Европе и познати хитови „С намером пођох у велики град“, „Недеља“, „Угасила си ме“. Наравно, и неизбежно скандирање: „Узми Жиле евротитулу!“.

- Били смо у нокдауну против Црногораца, а онда смо доспели у неко полусвесно стање и подигли се снагом воље. То је тај шампионски нерв ове екипе. Показали смо да имамо тај немачки менталитет о којем се данас прича. Када смо изашли пред 8.000 навијача уочи финалног дуела са Мађарима, ништа нисмо чули од огромне буке. Само смо се погледали и било је јасно шта нам је чинити: „За ово се живи!“ Мађари нису имали шансу...

И поред великог мотива, ни златни „делфини“ нису очекивали онако моћну утакмицу.

- То се дешава једном, два пута током каријере. Веровали смо у злато, али начин на који смо дошли до њега је фасцинантан. Показало се да Србију не можеш да добијеш два пута на великом такмичењу, поготово после онаквог тријумфа над Црном Гором.

Гоцић, члан мађарског Солнока, три пута се уписао у стрелце у финалу, па смо се нашалили да би могао да остане без радне дозволе у земљи северних суседа.

- Ух, добио сам неколико киселих, циничних порука на ову тему – смеје се капитен српских ватерполиста. - Шалу на страну, финални дуел за мене је био баш специфичан, управо због тога што играм у Мађарској. После финала остао сам сат и по са њиховим новинарима, одговарао на разна питања. Много поштујем Мађаре, живе за ватерполо, а и они нас искрено цене. Остаћу у Солноку и даље, то је сигурно...

Искусни предводник српског националног тима није желео да коменатрише сопствени учинак у дуелу за титулу.

- Тако се наместило. Сваки од моја три гола, али и осталих играча, као и одбрана, заслуга су екипе. Није стереотип, то је наша снага – објашњава Гоцић, док разговор прекида грмљавина саиграча из позадине: „ Узми Жиле евротитулу, евротитулуууу...“

Ватерполисти Србије са златним медаљама / Извор: Бета/АП

Србија јесте одбранила европски трофеј, неколико дана над српским ватерполом сијаће блицеви и камере, а онда ће се са грмљавином вратити помрачина. Није тајна да Ватерполо савез Србије дугује око 1,3 милиона евра, близу милион евра односи се на неисплаћене награде играчима за херојске подвиге у минулих деценију и кусур.

- Знамо да је криза у држави, поготово после поплава које су у мају задесиле Србију. Свесни смо тешке ситуације, али недопустиво је да Ватерполо савез Србије практично не постоји годину и по дана. Није било председника, осим селектора, нас играча и два оперативца у Савезу.. Није овде у питању новац, већ да се наш резултат испоштује. Надам да ће држава и Ватерполо савез Србије учинити сада своје, ми смо урадили оно што је до нас.

Гоцић је затим желео да нагласи основну ствар.

- Без обзира на то колико се дугује играчима, никада нико није доводио у питање играње за репрезентацију. Ми се не окупљамо због новца, већ због трофеја. Гинемо за наш грб и народ, трофеје посвећујемо људима у Србији и наглашавам да ватерполисти никада неће довести у питање учешће у националном тиму без обзира на дуг – поручио је Гоцић, који је освојио четврту титулу шампиона Европе у каријери (Крањ 2003, Београд 2006, Ајндховен 2012, Будимпешта 2014).