ГОДИНА ЗА НАМА: Најважнији догађаји који су обележили свет у 2015 (ДЕО И)

Мигрантска криза

Један од најважнијих догађај који су обележили 2015. годину јесте велика избегличка криза која је погодила Европу. Највећа сеоба народа од краја Другог светског рата, с очекиваних милион избеглица које теже богатим западним земљама, обележила је читаву годину и дочекаће следећу јер нема назнака о ефикасном решењу тог питања.

Према подацима Међународне организације за миграције, бежећи од рата или сиромаштва у Европу је од јануара до новембра дошло 920.000 избеглица, у поређењу са 280.000 забележених у целој 2014. У Србији је у децембру оборен рекорд од преко ПОЛА МИЛИОНА избеглица које су прошле кроз нашу територију. 

Први терористички напад у Паризу

Успон Исламске државе, која контролише велике делове Сирије и Ирака, захватио је ове године и саму Европу, пошто су исламски теористи извели два велика напада у Паризу.

Први се догодио 7. јануара када су браћа Саид и Шериф Куаши, повезани с екстремистима, упали у редакцију сатиричног листа Шарли ебдо и убили 12 особа, међу којима су били познати новинари и карикатуристи.

Напад на редакцију листа "Шарли ебдо" у којем је 7. јануара убијено 12 људи, изазвао је осуде и саосећање широм света, пропраћено слоганом "Ја сам Шарли". ОВО су терористи који су који су побили француске карикатуристе.

Победа Сиризе и грчка дужничка криза

На превременим изборима у Грчкој крајем јануара убедљиво је победила левичарска Сириза Алексиса Ципраса. Очекивања грчког народа од нове владе била су истовремено и све и ништа. Људи су очајнички желели да се ситуација врати на подношљиви ниво.

Снимци новоизабраног министра финансија Јаниса Вароуфакиса како јавно дискредитује ММФ и међународне кредиторе земље пробудили су налете ентузијазма у земљи. Одједном су сви становници Грчке помислили да је један Грк кренуо у освету у име читаве земље. Али та илузија није дуго потрајала.

Месец дана после избора, влада је потписала привремено продужење програма за финансијску помоћ, а Европа је за сада преживела велику кризу која је претила да уруши систем еврозоне. 

Ко је Алексис Ципрас, грчки Че Гевара и Робин Худ?

Примирје у Украјини

Сукоби у Украјини, који су избили у априлу 2014, ове године су се смирили после више дипломатских инцијатива, али су односи Запада и Русије и даље затегнути. Примирје на истоку Украјине где су се водиле борбе побуњеника и украјинских снага, ступило је на снагу 15. фебруара, после потписивања споразума у главном граду Белорусије.

Споразум је постигнут 12. фебруара након маратонских преговора француског председника Франсоаа Оланда, нема​ч​ке канцеларке Ангеле Меркел с председницима Русије и Украјине Владимиром Путином и Петром Порошенком.

Путин: "Имамо договор о прекиду ватре!" (ВИДЕО)

Примирје је у почетку прекршено бројним инцидентима, али се од 1. септембра углавном поштује. Споразум из Минска предвиђа повлачење тешког наоружања с прве линије фронта уз надгледање посматрача из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Пад авиона "Џерманвингс" у Алпима

У француским Алпима, западно од Нице, 24. марта срушио се авион Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс. Свих 144 путника и шест чланова посаде је погинуло у паду.

Пад је намерно изазвао копилот Андреас Лубиц, који је претходно лечен због самоубилачких склоности и проглашен "неспособним за рад" од стране лекара. Лубиц је међутим ову информацију није открио свом послодавцу и пријавио се на дужност. Током лета, он је закључао пилота ван кокпита авиона пре него што је НАМЕРНО СРУШИО АВИОН.

Референдум о останку Велике Британије у ЕУ  

Некон убедљиве победе конзервативаца у Великој Британији 7. маја, на дневни ред је стављено и чланство те земље у Европској унији, такозвани Брегзит (Brexit). После конституисања владе премијера Дејвида Камерона, парламент је крајем маја усвојио закон о референдуму о чланству који треба да буде одржан до краја 2017.

Камерон каже да жели да Велика Британија остане у Европској унији, али заузврат тражи темељне реформе којим би се одржао суверенитет чланица.

Нуклеарни споразум Ирана и шест великих сила

Иран и светске силе окупљене у Групи 5 1 - САД, Француска, Русија, Кина, Велика Британија и Немачка, после неколико месеци интензивних преговора, постигли су 14. јула у Бечу историјски споразум о иранском нуклеарном програму.

Споразумом је ограничен нуклеарни програм Ирана како не би био у могућности да направи атомску бомбу а заузврат је предвиђено укидање економских санкција Техерану.

Наставиће се....