GODINA ZA NAMA: Najvažniji događaji koji su obeležili svet u 2015 (DEO I)

Migrantska kriza

Jedan od najvažnijih događaj koji su obeležili 2015. godinu jeste velika izbeglička kriza koja je pogodila Evropu. Najveća seoba naroda od kraja Drugog svetskog rata, s očekivanih milion izbeglica koje teže bogatim zapadnim zemljama, obeležila je čitavu godinu i dočekaće sledeću jer nema naznaka o efikasnom rešenju tog pitanja.

Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, bežeći od rata ili siromaštva u Evropu je od januara do novembra došlo 920.000 izbeglica, u poređenju sa 280.000 zabeleženih u celoj 2014. U Srbiji je u decembru oboren rekord od preko POLA MILIONA izbeglica koje su prošle kroz našu teritoriju. 

Prvi teroristički napad u Parizu

Uspon Islamske države, koja kontroliše velike delove Sirije i Iraka, zahvatio je ove godine i samu Evropu, pošto su islamski teoristi izveli dva velika napada u Parizu.

Prvi se dogodio 7. januara kada su braća Said i Šerif Kuaši, povezani s ekstremistima, upali u redakciju satiričnog lista Šarli ebdo i ubili 12 osoba, među kojima su bili poznati novinari i karikaturisti.

Napad na redakciju lista "Šarli ebdo" u kojem je 7. januara ubijeno 12 ljudi, izazvao je osude i saosećanje širom sveta, propraćeno sloganom "Ja sam Šarli". OVO su teroristi koji su koji su pobili francuske karikaturiste.

Pobeda Sirize i grčka dužnička kriza

Na prevremenim izborima u Grčkoj krajem januara ubedljivo je pobedila levičarska Siriza Aleksisa Ciprasa. Očekivanja grčkog naroda od nove vlade bila su istovremeno i sve i ništa. Ljudi su očajnički želeli da se situacija vrati na podnošljivi nivo.

Snimci novoizabranog ministra finansija Janisa Varoufakisa kako javno diskredituje MMF i međunarodne kreditore zemlje probudili su nalete entuzijazma u zemlji. Odjednom su svi stanovnici Grčke pomislili da je jedan Grk krenuo u osvetu u ime čitave zemlje. Ali ta iluzija nije dugo potrajala.

Mesec dana posle izbora, vlada je potpisala privremeno produženje programa za finansijsku pomoć, a Evropa je za sada preživela veliku krizu koja je pretila da uruši sistem evrozone. 

Ko je Aleksis Cipras, grčki Če Gevara i Robin Hud?

Primirje u Ukrajini

Sukobi u Ukrajini, koji su izbili u aprilu 2014, ove godine su se smirili posle više diplomatskih incijativa, ali su odnosi Zapada i Rusije i dalje zategnuti. Primirje na istoku Ukrajine gde su se vodile borbe pobunjenika i ukrajinskih snaga, stupilo je na snagu 15. februara, posle potpisivanja sporazuma u glavnom gradu Belorusije.

Sporazum je postignut 12. februara nakon maratonskih pregovora francuskog predsednika Fransoaa Olanda, nema​č​ke kancelarke Angele Merkel s predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Petrom Porošenkom.

Putin: "Imamo dogovor o prekidu vatre!" (VIDEO)

Primirje je u početku prekršeno brojnim incidentima, ali se od 1. septembra uglavnom poštuje. Sporazum iz Minska predviđa povlačenje teškog naoružanja s prve linije fronta uz nadgledanje posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Pad aviona "Džermanvings" u Alpima

U francuskim Alpima, zapadno od Nice, 24. marta srušio se avion Erbas A320 nemačke kompanije Džermanvings. Svih 144 putnika i šest članova posade je poginulo u padu.

Pad je namerno izazvao kopilot Andreas Lubic, koji je prethodno lečen zbog samoubilačkih sklonosti i proglašen "nesposobnim za rad" od strane lekara. Lubic je međutim ovu informaciju nije otkrio svom poslodavcu i prijavio se na dužnost. Tokom leta, on je zaključao pilota van kokpita aviona pre nego što je NAMERNO SRUŠIO AVION.

Referendum o ostanku Velike Britanije u EU  

Nekon ubedljive pobede konzervativaca u Velikoj Britaniji 7. maja, na dnevni red je stavljeno i članstvo te zemlje u Evropskoj uniji, takozvani Bregzit (Brexit). Posle konstituisanja vlade premijera Dejvida Kamerona, parlament je krajem maja usvojio zakon o referendumu o članstvu koji treba da bude održan do kraja 2017.

Kameron kaže da želi da Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji, ali zauzvrat traži temeljne reforme kojim bi se održao suverenitet članica.

Nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila

Iran i svetske sile okupljene u Grupi 5+1 - SAD, Francuska, Rusija, Kina, Velika Britanija i Nemačka, posle nekoliko meseci intenzivnih pregovora, postigli su 14. jula u Beču istorijski sporazum o iranskom nuklearnom programu.

Sporazumom je ograničen nuklearni program Irana kako ne bi bio u mogućnosti da napravi atomsku bombu a zauzvrat je predviđeno ukidanje ekonomskih sankcija Teheranu.

Nastaviće se....