ГСП ЉУБАВ: Стојим тако и читам у превозу

Никад не седам у превозу. Болујем од гриже савести. Чим уђе неко у превоз, макар и личном картом доказао да је само дан старији од мене – мене гризе и мучи што седим, па устајем, па се вртим около и не знам где да се денем. Овако лепо, чим уђем, забодем се или иза задњих врата или на хармонику, наслоним се да не би морао да се држим и – читам. Ништа не утиче на спору вожњу тако добро као књига. Добра књига, дакако – мада су све књиге добре, само треба у њих продрети.

Елем, стојим тако и читам у превозу...

То је добро из неколико разлога: ем брже прође време, ем избегнете разне саговорнике, ем и даље имате контролу над новчаником у џепу услед навале господе која би вам радо истог извукли. А добро је и ако не оверавате БусПлус баш сваки пут кад се возите. Станете негде близу оног валидатора и кад видите да су се људи узврпољили то је јасан знак да су видели контролоре. Само прилепите картицу, осмехнете се јер сте победили систем и наставите да читате. Да не помињем и какве све дивне девојке можете намамити ако одаберете праву књигу!

Отуд и ова прича – исповест о мом заљубљивању у деведесетпетици.

Кад читате књигу у превозу, поглед вам је оборен и од сапутника видите само доњи трап, да не кажем – ноге! А и ту човек може да види свашта – одувек су ме одушевљавали људи који се возе у папучама и сандалама, без страха да ће неко да их нагази. А можете да видите и кад у бус улази Мојсије, јер је његове ципеле баш лако препознати.

Елем, стојим тако и читам у превозу...

И то књигу о величанственој Флори Сандс. Видим ту негде лево од 334. странице књиге да се уз аутобуске степенице промаља гумирани крај штапа. Па једна нога, па друга, али баш полако. Дакле, бака. И то тешко покретна. Зато ја и не седим у превозу, као што рекох, сам би себе у главу звекнуо да се видим да седим, а да она улази и не зна где ће. Овак лепо стојим и готово.

Елем, стојим тако и читам у превозу...

А бака ушла и не зна где да се ухвати јер је мајстор већ покренуо ватрене моторе и забрундао уз булевар деспота Стефана. Шта ћу, посвећујем се мукама Лили Хејз, али до мене допиру гласови.

БАКА: Ух...

НЕКО: жвак жвак жвак туп туп туп

НЕКО 2: тап тап

НЕКО – испоставља се МОМАК: туп туп туп тбцтбцтбц Шта 'е?! тбцтбцтбц

НЕКО 2 – испоставља се ЖЕНСКИ ГЛАСИЋ: Могао би да уфтанеф.

[Јој, што волим девојке које шушкају тако!]

МОМАК: А што? Да ти заседнеш, а?

ЖЕНСКИ ГЛАСИЋ: Уфтани и не филозофирај.

МОМАК: жвак жвак Ма, пали, мала! Тбц тбц тбцтбцтбц

[Ту сам таман хтео да склопим књигу и да се умешам, али...]

ЖЕНСКИ ГЛАСИЋ [одважно и храбро]: Уфтани да федне гофпођа, мајмуне!

БАКА: Нека, дете, пусти...

МОМАК: тбц жвак тбц жвак А да вас обе две сјашете, а?

БАКА: Ију!

ОДНЕКУД СЕ ЧУЈЕ: ЗГАЗ ЗВЕК

МОМАК: АУ, шта се бијеш, бре!

Е, ту већ дижем поглед и припремам се да, ако је потребно, улетим на позорницу као Супермен или она "неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар". И имам шта да видим!

Заиста стара бака се кикоће, придржавајући се за шипку. Однекуд ми је позната. Загледам се мало боље, кад оно моја професорка латинског из гимназије. Аух, ала је остарила!

Погледам поред – момак. Сад је устао, из слушалица које му висе око врата и даље допире тбцтбцтбц, а жвака му је испала на под и то оног трена када је добио гажење и ударац по носу. Носу који сад већ крвари по већ прљавом поду деведесетпетице.

Момак урла: "Мајсторе, манијак, мала се бије, уби! ОТВАРАЈ ВРАТА!"

Шофер отвара врата, овај излази богорадајући и ја тек тада видим ЊУ.

И заљубим се, онако - на кеца!

Мала која се бије, одважна мала која се бори за права и правду... Преслатка, плавокоса, плавоока, румена (што од здравља, што зато што се постидела од аплауза који је покренуо дека иза ње). А шушка јер су јој испали млечни кечеви. Мала је, заиста је мала. Можда има шест година. Максимум.

Прилазим јој и пружам јој руку, а у руци књигу. Мени не треба, ова девојчица је заслужује.

"Свака ти част! Ни много старији од тебе не би тако нешто урадили. Ово је за тебе, храбра си баш као и ова дама."

Смешка се, онако како се смешкају девојчице њених година, па проговара:

"Хвала! Ма, не бих ни ја, него имам браон појас у каратеу."

Прочитајте и:

МИС ГСП-а: Где си пошла тако обучена?

20 типова путника у ГСП (први део) 

Шпански ГСП метал! (ВИДЕО)