Слике из дома Дејана Петровића јасно показују како се осећа у Ужицу - ћерка му је претучена, а посветио је живот родном граду
Познати трубач Дејан Петровић пролази кроз тешке тренутке у животу након што је његова ћерка претучена у Ужицу, граду који је одувек сматрао својом сигурном луком. Доносимо слике из куће славног уметника и подсећамо на његове емотивне речи о дому пуном икона, вери и наследници на коју је посебно слаб.
Познати српски музичар и виртуоз на труби, Дејан Петровић, нашао се ових дана у тешкој ситуацији зато што је његова ћерка претучена у Ужицу. За овај брутални инцидент осумњичен је брат познатог MMA борца Марка Бојковића.
Цео догађај добија још страшнију димензију када се узме у обзир колико је музичар привржен својој породици и родном крају, који је доавно могао да напусти и да се пресели у београд али је желео да остане у Ужицу где је свио породично гнездо, који како је више пута истицао, не би менајо ни за шта на свету.
Дејан Петровић никада није крио колико му значи породица, а својевремно је у емисији "Метар мог села" са посебним емоцијама говорио управо о својој наследници, наглашавајући да је према женама изузетно осетљив и заштитнички настројен:
„Код мене даме имају увек већу предност него мушкарци. Имам женско дете, осетљив сам на жене, у џентлменском смислу“, испричао је тада славни трубач, додајући да његова супруга није љубоморна на велику популарност коју ужива код женске публике.
Музичар се том приликом похвалио и стабилним браком, који сматра правим благом у данашњем времену:
„Имамо феноменалан брак! Жена се удала за мене када сам се бавио овим послом. Ја сам био тај који је био љубоморан у почетку, али је то временом дошло на своје. Нажалост, брак се данас уништава и људи се брже разилазе него што се спајају.“
Ужице као оаза мира коју „ни за шта на свету не би мењао“
Иако пословне састанке и обавезе махом завршава у Београду, Дејан је остао веран свом родном граду. Ужице је изабрао као место где живи, подиже породицу и где проналази преко потребан мир након исцрпљујућих наступа и хиљада пређених километара на турнејама.
Кућа му је испуњена фотографијама предака, иконама и бројним музичким наградама. Посебно, почасно место заузима инструмент са којим се прославио. У посебном делу куће налази се и његов музички студио, где је, како истиче, „за све максимално обезбеђен“.
Слободно време проводи далеко од гужве. „Природа, лов, пецање и шетња су оно што је на правом месту, поред породице. Посао ми је турбулентан, нон-стоп сам на путу и то троши енергију, колико год да си јак. Увек ми прија да сам негде у природи и зато сам остао у Ужицу“, нагласио је он.
Музички таленат наследио је од оца, такође познатог трубача, без којег је рано остао. Баш као и његов отац, често је одсутан због посла, а како сам признаје, највише га умарају путовања, а не сам излазак на сцену.
Вера, мир у духовној музици и неостварена жеља са светском звездом
Дејан Петровић је познат и као велики верник. Један део његове куће читав је у иконама, а приватне дане често проводи у потпуној тишини или уз посебне мелодије.
„Када се враћам са наступа, волим да слушам духовну музику, Дивну Љубојевић, јер ме то спушта и највише враћа у неку нормалу. Кад идем на наступ слушам рок и, наравно, кафанске песме, нашу народну изворну, традиционалну музику, то обожавам“, објашњава он.
Поред традиционалне музике, Дејан је открио и своју велику, тајну жељу – сарадњу са једном светском звездом:
„Када смо почели да се бавимо обрадама, прва песма је била 'Енглисхман' од Стинга. Стинга баш волим и поштујем као уметника и као човека, посебно какав приступ има и музици и животу. То ми је нека неостварена жеља, да са њиме сарађујем.“
Скривена хуманост бенда
На крају, Петровић је нагласио да са момцима из свог бенда редовно помаже људима који су у немаштини. Иако се труди да хуманитарни рад сакрије од јавности, сматра да је понекад добро и јавно показати солидарност – како би се подстакли и други људи који су навикли да гледају искључиво сопствене животе.
Док Ужице и цела јавност чекају званични епилог истраге о нападу на његову ћерку, речи Дејана Петровића сведоче о човеку који је све у животу подредио миру, традицији и максималној заштити и љубави према својим најмилијима.