ХЕРОИНА ДАНАШЊИЦЕ: Како је спашена Ингрид Бетанкур након шест година заробљеништва

Ингрид Бетанкур је колумбијски политичар пореклом из француске аристократске породице. Након дипломирања у Француској, одлучила се за политику и постајући сенатор, водила је борбу против корупције. Године 2002. одлучила је да се кандидује за председника Колумбије, да би је управо током предизборне кампање отели припадници ФАРК-а. Преговори о њеном ослобађању годинама су се водили, а велики допринос томе дала је француска дипломатија.

Шест година су Бетанкур, као и 14 америчких талаца били у џунгли изложени физичкој и психичкој тортури марксистичке групе побуњеника, такозване групе Фарк. На последњим видео снимцима Фарка, 2008. године, Бетанкур је седела потпуно апатично у шуми. Некада борбена политичарка изгубила је сваку вољу за животом. Причало се да је и смртно оболела.

Међутим, једне среде, крајем јула 2008. године, Ингрид је зачула звук хеликоптера у даљини. Звук који је увек испуњавао страхом овога пута је значио спасење, иако Бетанкурова то тада није знала - за њу је то био само још један дан проведен у неизвесности. Убеђени да ће бити пребачени у други герилски логор, побуњеници су заробљенике везаних руку угурали у бели хеликоптер МИ-17. Угледавши посаду хеликоптера, међу којом су неки носили мајице са ликом Че Геваре, Бетанкурова је закључила да је реч о побуњеницима, а не хуманитарним радницима, као што је раније претпостављала.

„То је било још једно понижење, хеликоптер није имао заставу, нити је био обележен“, каже она. Гневна и узнемирена, одбила је да обуче капут који су јој дали, уз објашњење да је пребацују „у хладније пределе“. Убрзо након што се цела група нашла у ваздуху, Ингрид Бетанкур се окренула и видела локалног команданта званог Цезар, човека који ју је четири године злостављао, како лежи на поду го и завезаних очију. „Ми смо национална армија“, рекао јој је члан посаде, „слободни сте“. Посаду хеликоптера чинили су прерушени војници.

У храброј и перфектно изведеној акцији колумбијских војних агената, Бетанкурова и још 14 талаца - укључујући и три добављача америчке војске - тим хеликоптером су пребачени у слободу. Побуњеници су надмудрени и приморани да предају за њих драгоцене таоце а да при том није испаљен ниједан метак.

Доласком на војни део аеродрома у Боготи, са олакшањем је пала у руке своје мајке Јоланде и супруга Хуана Карлоса Лекомпта, а затим је стрпљиво одговарала на многобројна новинарска питања.

“Захваљујем свима, захваљујем мојој драгој Француској, хвала што сте ме све ове године подржавали. Ја јесам Колумбијка, али сам ја и Францускиња, моје срце припада и једној и другој држави и бићу код вас што је пре могуће, сањам о томе да будем у Француској“, изјавила је тада Ингрид Бетанкур.

Шест месеци након ослобађања, Ингрид је постала иницијатор акције за ослобађање свих киднапованих лица на планети. Бетанкур је свој нови ангажман, поздрављен од многих хуманитарних организација и истакнутих личности започела у Мадриду, где се на челу колоне демонстраната против киднаповања нашао и тадашњи шпански министар спољних послова Мигел Анхел Моратинос.

Иницијатива госпође Бетанкур имала је, истовремено, одјек и у Колумбији и Француској и Кини, где су њени следбеници изразили протест против отмичара људи и затражили енергичну акцију света против њих.

Прочитајте и:

Судбина Индијаца које је отела Исламска држава и даље неизвесна

СВИРЕПОСТ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: ''Кад се неко не врати крвав, знамо да је прошао кроз нешто горе''