Хрватска: Четири деценије од највеће железничке несреће
ЗАГРЕБ - Сутра се навршава 40 година од када се на загребачкој Главној станици догодила највећа железничка несрећа у Хрватској и тадашњој Југославији, у којој је, према подацима Хрватских железница, погинуло више од 167 људи, а неки нису ни могли да буду идентификовани.
Међународни воз који је возио из Атине, преко Загреба до Дортмунда, због превелике брзине те кобне вечери 30. августа 1974. није успео да се задржи на шинама у кривини испред Главне станице. Воз је у кривину ушао брзином од око 100 километара на сат, иако је дозвољена брзина била двоструко мања, што је изазвало оштећења на вагонима и узроковало њихово превртање.
Вагони с погинулима и повређенима остали су расути и преврнути по читавом станичном подручју, стварајући стравичан призор, подсећа агенција Хина, као и на податак да су погинули сахрањени у заједничку спомен-гробницу на Мирогоју за чији је пројекат обнове четири деценије након несреће расписан конкурс.
Одговорност за несрећу, коју је с тежим и лакшим повредама преживело 90 путника, сносили су машиновођа, осуђен на 15 година затвора, и његов помоћник који је добио осам година, а истрагом је утврђено да су радили укупно 45 сати.
Данас, према Правилнику о радном времену, радно време машиновође који управља путничким возом у једној смени не сме да траје дуже од 10 сати, а непрекидно у једној смени више од шест часова.
