Пат позиција на истоку: Обе стране су у застоју, али рат постаје све смртоноснији - Путин мења циљеве рата

Украјински градови месецима су изложени све интензивнијем руском бомбардовању, али на бојишту руска офанзива показује знаке успоравања, пише француска новинска агенција АФП. Више од четири године након инвазије, саопштења руског Министарства одбране у којима се тврди да су заузели градове и села у Украјини постала су ређа. У појединим подручјима украјинске снаге успеле су да учврсте своје положаје.

У априлу и мају руска војска изгубила је више територије у Украјини него што је освојила, према анализи АФП-а заснованој на подацима америчког Института за проучавање рата (ISW). Иако су ти територијални губици премали да би променили ситуацију на терену, они указују на све веће тешкоће са којима се суочава руска војска.

- Напредовање руске војске одвија се изузетно споро, рекао је за АФП руски војни стручњак Александар Храмчихин.

Иако је руска војска бројнија и боље опремљена од украјинске, употреба дронова створила је „мртву зону“ са обе стране линије фронта. Осим ако се ресурси украјинске војске „потпуно не исцрпе“, тешко је очекивати убрзање руског напредовања, рекао је Храмчихин.

Украјинске снаге су у међувремену „углавном зауставиле“ руску пролећно-летњу офанзиву, наводи се у извештају ISW-a објављеном раније овог месеца.

Нова тактика: Зашто Путин смањује ратне циљеве

Због немогућности да покрене велике офанзивне операције на фронту, Русија је покренула операције инфилтрације: слање малих група војника иза непријатељских линија како би држали кључне положаје док не стигне појачање. Та тактика је имала одређени успех, посебно током заузимања украјинског логистичког центра Покровска крајем прошле године, иако може проћи доста времена пре него што донесе резултате.

Уместо снажног напредовања дуж целе линије фронта, Русија је своје војне напоре усмерила на заузимање украјинског упоришта Константиновке, некадашњег индустријског града у Доњецкој области.

Чини се да је Русија смањила и своје ратне циљеве. Након што је у јуну прошле године изјавио да је „цела Украјина“ руска и запретио заузимањем регионалног центра Суми, председник Владимир Путин је касније рекао да је једини циљ његове војске освајање Донбаса, односно источних области Доњецк и Луганск.

Русија тренутно контролише око петине територије свог суседа: полуострво Крим, које је анектирала 2014. године, већи део Доњецке и Луганске области, као и велике делове јужних области Запорожје и Херсон. Свих пет региона сматра својим територијама након убрзано организованих референдума које међународна заједница сматра нелегитимним.

Најсмртоноснија фаза рата

Украјина, иако има користи од руских проблема, суочава се и са сопственим изазовима. Знатно је смањила своје ратне циљеве и више не инсистира на повратку на постсовјетске границе, па чак ни на границе из 2022. године, већ настоји да замрзне сукоб дуж садашње линије фронта.

Суочена са дуготрајним проблемима мобилизације, украјинска војска више нема ресурсе за велике офанзиве. За сада јој је главни циљ да „доведе Русију до тачке у којој ће морати да преговара“, рекао је за АФП украјински аналитичар Микола Бјелисков.

- Оно што се са сигурношћу може рећи јесте да се ситуација за нас више не погоршава, додао је.

Суочене са пат позицијом на бојишту, обе стране су интензивирале нападе дугог домета. Након што је прошле зиме озбиљно оштетила украјинску енергетску мрежу, Русија је најавила „систематске“ нападе на Украјину, обарајући рекорде по броју лансираних дронова и ракета.

Украјина је, с друге стране, готово сваке недеље нападала руски нафтни сектор и појачавала ударе дроновима на руте снабдевања које користе руске снаге на окупираним територијама, наводе аналитичари.

Како се напади сада протежу далеко изван линија фронта, све више страдају цивили.

Рат је данас смртоноснији него „у било ком тренутку“ од почетка руске инвазије 2022. године, саопштиле су Уједињене нације.