И дрво има уши

Подсећа на ушну шкољку људског уха, а заправо је гљива која се налази на дебелим стаблима. Реч је о Јудином уху. Према веровању, Јуда се обесио о зовино дрво, па отуда и овај назив. Кинези ову гљивицу називају "ухо дрвета", док је у Јапану позната као "дрвена медуза", због свог желатинског састава.

Иако има облик уха, и наизглед нико не би помислио да се може јести, ипак у азијској кухињи, већ више од 1000 година,  има престижно место. Јудино ухо је сасушено или самлевено у прах, и служе се сирове или преливене медом. Чак се прави и слатко од ових гљивица. Кинези воле да је додају у супу или чорбу, док је у медицини користе за побољшање крвотока.

Не препоручује се конзумирање ове необичне гљиве више од 150 грама дневно, јер се тада сматра врло штетном за организам. Они који су је пробали, тврде да има специфичан слаткаст укус, без посебног мириса.