Имају огромне количине нафте, а пропадају
Венецуела има све предуслове да буде богата земља, али је њена економија у катастрофалном стању.
Инфлација је премашила 68 одсто, продавнице су празне, а купци данима, у редовима, чекају како би купили најосновније производе попут пелена или тоалет папира.
Премијер суседне државе Тринидад и Тобаго понудио им је размену тоалетног папира, јестивог уља и осталих намирница - за нафту.
Критичари тренутне власти за овакво стање криве лоше вођење државе у последњих 15 година, и корупцију од када је социјалиста Хуго Чавез преузео власт, док са друге стране, његов наследник Николас Мадуро сматра да се против његове земље води "економски рат".
Изазвали снажан раст цена, па их ограничили и остали без тоалет папира
Влада Венецуеле у последњих 15 година спроводила је бројне социјалне програме, који су смањили удео најсиромашнијих , но велики трошкови тих програма довели су до мањка у буџету. Велики буџетски дефицит покушали су санирати "штампањем" новца, што је довело до раста цена односно обезвређивања валуте.
Производе који недостају њиховом тржишту увозници плаћају у страним валутама, а продају у локалној валути која губи на вредности, па њихова цена снажно расте.
Мадуро 2013. године због тога уводи "контролу цена" и прописује максималне цене за поједине производе. Трговцима такво пословање постаје неисплативо, а резултат су празне полице.
Како изгледа шопинг у Венецуели
Највеће резерве на свету, а увозе нафту
Венецуела би могла бити једна од најбогатијих земаља свијета. Према подацима нафтне компаније БП, доказане нафтне резерве износе 296,5 милијарди барела, чиме су престигли Саудијску Арабију која располаже са 265,4 милијарде барела, пише Index.hr.
Но, упркос огромним резервама, крајем прошле године дошли су у ситуацију, да по први пута након 100 година морају увозити нафту.
Бивши председник Хуго Чавез вратио је нафтну индустрију под контролу државе, након што је национализовао имовину страних компанија, попут ExxonMobila и Цоноца.
Државне рафинерије, због застареле технологије и лошег одржавања нису у стању прерадити довољну количину нафте.
Страних инвестиција нема, јер због лоших искустава с национализацијама, нико не жели поновно да рискира.
Прочитајте и: