Imaju ogromne količine nafte, a propadaju
Venecuela ima sve preduslove da bude bogata zemlja, ali je njena ekonomija u katastrofalnom stanju.
Inflacija je premašila 68 odsto, prodavnice su prazne, a kupci danima, u redovima, čekaju kako bi kupili najosnovnije proizvode poput pelena ili toalet papira.
Premijer susedne države Trinidad i Tobago ponudio im je razmenu toaletnog papira, jestivog ulja i ostalih namirnica - za naftu.
Kritičari trenutne vlasti za ovakvo stanje krive loše vođenje države u poslednjih 15 godina, i korupciju od kada je socijalista Hugo Čavez preuzeo vlast, dok sa druge strane, njegov naslednik Nikolas Maduro smatra da se protiv njegove zemlje vodi "ekonomski rat".
Izazvali snažan rast cena, pa ih ograničili i ostali bez toalet papira
Vlada Venecuele u poslednjih 15 godina sprovodila je brojne socijalne programe, koji su smanjili udeo najsiromašnijih , no veliki troškovi tih programa doveli su do manjka u budžetu. Veliki budžetski deficit pokušali su sanirati "štampanjem" novca, što je dovelo do rasta cena odnosno obezvređivanja valute.
Proizvode koji nedostaju njihovom tržištu uvoznici plaćaju u stranim valutama, a prodaju u lokalnoj valuti koja gubi na vrednosti, pa njihova cena snažno raste.
Maduro 2013. godine zbog toga uvodi "kontrolu cena" i propisuje maksimalne cene za pojedine proizvode. Trgovcima takvo poslovanje postaje neisplativo, a rezultat su prazne police.
Kako izgleda šoping u Venecueli
Najveće rezerve na svetu, a uvoze naftu
Venecuela bi mogla biti jedna od najbogatijih zemalja svijeta. Prema podacima naftne kompanije BP, dokazane naftne rezerve iznose 296,5 milijardi barela, čime su prestigli Saudijsku Arabiju koja raspolaže sa 265,4 milijarde barela, piše Index.hr.
No, uprkos ogromnim rezervama, krajem prošle godine došli su u situaciju, da po prvi puta nakon 100 godina moraju uvoziti naftu.
Bivši predsednik Hugo Čavez vratio je naftnu industriju pod kontrolu države, nakon što je nacionalizovao imovinu stranih kompanija, poput ExxonMobila i Conoca.
Državne rafinerije, zbog zastarele tehnologije i lošeg održavanja nisu u stanju preraditi dovoljnu količinu nafte.
Stranih investicija nema, jer zbog loših iskustava s nacionalizacijama, niko ne želi ponovno da riskira.
Pročitajte i:
