ИНА: Прича се, прича, да Руси узалуд долазе
Хрватска Влада свим могућим правним средствима онемогућиће улазак руских нафтних компанија у Ину и куповину већинског пакета деоница, порука је из државног врха недељу дана пре доласка председника Управе Гаспрома Алексеја Милера на састанак с председником Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем.
Милер је у Загреб требало да дође сутра, али је долазак одложен из, како кажу у кабинету председника, техничких разлога.
Ипак, делегација Гаспрома следеће седмице сигурно долази. Како незванично сазнаје "Јутарњи лист", управа Гаспрома затражила је пријем код Милановића, на шта је одговорено позитивно.
А још јуче се у Загребу с министром привреде Иваном Врдољаком састао амерички заменик секретара за енергетску политику Амос Хоћстеин и јасно поручио да САД виде Хрватску као енергетског лидера у регији.
"Хрватска више није у улози да се брине хоће ли имати енергената, већ је њена улога да осигура енергенте својим северним суседима, Украјини, Мађарској, Словачкој, Словенији, и на тој стратегији радимо заједно са Стејт Департментом", изјавио је после састанка министар Врдољак.
Премијер Милановић је, међутим, поручио да неће допустити да се Хрватска претвори у геополитички простор надметања између Руса и Американаца.
Милер, како пише "Јутарњи", у Загребу жели да разговара о експлоатацији нафте у Јадрану, продаји Ине и гасоводу Јужни ток. Али, домаћини једино могу да му саопште да од продаје Ине руским компанијама неће бити ништа, да крак Јужног тока у Хрватској до даљњег није могућ као и да га информишу о току конкурса за експлоатацију Јадрана.
Наиме, подсећа лист, као чланица Европске уније, Хрватска у овом тренутку не може да омогући продају удела у Ини руским компанијама, пре свега због санкција које је ЕУ наметнула Русији због ситуације у Украјини.
Такође, премијер Милановић недавно је најавио промену закона о приватизацији Ине којом би се осигурала заштита националних интереса у тој компанији, односно, да се на другачији начин регулише и ограничи могућност стицања власништва у Ини оним улагачима који нису из ЕУ.
На тај начин би се руским компанијама директно онемогућила куповина удела у Ини. Што се тиче гасовода Јужни ток, и ту је позиција Хрватске сасвим јасна. Влада, наиме, следи политику Европске уније и, за разлику од Аустрије, која је недавно одобрила споразум ОМВ-а и Газпрома о градњи гасовода, није склона да се супротставља политици Европске комисије.