Да ли је ово крај Ирака?

Секташка убиства ескалирала су поново након што су достигла врхунац 2006. године, али су скорашњи догађаји отпочели у децембру 2013. када су сунитски војници заузели град Фалуџу и делове оближњег Рамадија.

Подржани од стране локалног сунитског племенског вође, џихадисти су искористили ширење беса међу сунитима који оптужују ирачког премијера Ноури ал-Маликија за дискриминацију и монополизацију моћи, преноси BBC.

Шест месеци касније, они су покренули напад на други по величини град у Ираку, Мосул. 30 хиљада војника предало је оружје када су се сукобили са око 800 милитаната. Охрабрени, џихадисти су напредовали на југ ка престоници.

Ко стоји иза офанзиве?

Напади на ирачке градове предвођени су од стране ИСИЛ, огранка Ал-каиде. Пре пет година САД су рекле да је група на ивици пораза. Данас, она изводи скоро свакодневно бомбашке нападе у Багдаду и контролише територије које заузимају на хиљаде миља на западу и северу Ирака и у Сирији, у којој теже да успоставе исламску државу.

Бруталне тактике ИСИЛ војника и екстремна интерпретација исламског закона коју они намећу у областима под њиховом контролом, отуђиле су групе у Сирији које се удружују како би их протерале. ИСИЛ се превише доказао Ал-Каидином вођству, али је она одбацила ову групу у фебруару. Упркос томе, ИСИЛ је постао још јачи.

Иако је ИСИЛ тада имао само неколико стотина бораца, они су имали изузетно учвршћену подршку у Ираку од око хиљаду бивших официра и војника ирачке војске која је распуштена од стране САД после пораза Садама Хусеина 2003. године.

Зар ирачка војска није довољно велика да би се носила са њима?

Ирачка влада располаже са 193.000 војника и 500.000 полицајаца, па су на папиру они и више него способни да лако надвладају милитантну групу чији помагачи имају најмање 15.000 бораца.

Исто се могло рећи и после пада Фалуџе. Трупе су постале деморалисане након јачања ИСИЛ и окрутних напада. Снаге безбедности су рекле да су ослабљене након секташких напада, злостављања и корупције.

Да ли је ово повезано са догађајима у Сирији?

Превирања у Сирији су без сумње дестабилизовале Ирак. Након почетног држања по страни, Ирачани се сада боре на обе стране овог трогодишњег сукоба са њиховим западним суседом.

Малики негира да подржава сиријског председника Башара ал-Асада, али аналитичари кажу да је он зажмурио на једно око на проток оружја и бораца у Сирију из Ирана.

Ирачки сунитски Арапи су отворено подржали сиријске побуњенике, обезбеђујући оружје, муницију, склониште и људство. ИСИЛ шаље новац и обучене војнике у Сирију, пре него су се и сами придружили побуни 2013. године.

Од тада су учвршћена упоришта на обе стране, размењујући регруте и средства између њих, додајући другу димензију кризи.

Је ли све у религији?

Више од 1.000 година, Ирак је послужио као бојно поље за многе догађаје који су дефинисали раскол између сунита и шиита. У последњих деценија, доминација Ирачке мањине суни арабљана и њихов прогон од стране шиита послужили су да подстакну секташке тензије.

Свргавање Садама Хусеина дало је шиитима да траже обештећење. Иако су религијске поделе биле катализатор насиља, многи тврде да кривљење секти само превазилази случај. Етнички конфликт је допринео нестабилности, са Курдима и Арапима који су захтевали контролу над нафтом богатим Киркуком.

Политичке групе су такође одиграле велику улогу, са ирачком претплатом на читав спектар идеологија и припадности.

Хоће ли се умешати и светске силе?

САД су рекле да је ИСИЛ претња по цео регион и председник Барак Обама разматра све опције, укључујући и војне акције, како би помогао ирачкој влади. Званичници су ипак инсистирали да он не размишља о слању војске назад у Ирак.

Ирански председник Хасан Рохани је осудио ИСИЛ као варварску и упозорио да његова земља неће толерисати ово насиље и терор.