ИСПЛИВАЛА ИСТИНА: Зашто Руси беже са црногорске обале

Интересовање руских држављана за некретнине на црногорском приморју годинама је пунило насловне стране, али је онда нагло попустило. На приобаљу добро примећују да је бум прошао, али без обзира на то над Будвом се надвијају десетине кранова. Вишеспратнице и хотели ничу, старе зграде се руше да би настале нове и веће, усецају се брда и чисти крш.

- Сада имамо руске понуде за продају некретнина. Траже макар приближне цене ономе што су потрошили. Искрено се плашим да ће то подићи цене некретнина у Црној Гори - каже Душан Ранковић, власник агенције. 

Он се сећа златног доба руског интересовања:

- Говорили су ми да овакво море не постоји у Европи. И причали су о пријатељском народу. С нама просто лакше налазе заједнички језик него с неким другима. Цена квадрата у Будви пребацивала је и 10.000 евра, локалци који су имали шта да продају трљали су руке. Највише купаца из Русије је куповало по ценама до 150 хиљада евра. То је било довољно за двособан стан - каже Ранковић. 

Медији су наравно чешће писали о олигарсима који граде хотеле, а током зиме остављају јахте у модерним маринама и ћердају хиљаде евра у луксузним казинима. Лицитирало се разним именима, све до Романа Абрамовича. Но ако се уопште може говорити о просеку, просечни купац из Русије припада вишој средњој класи, сматра економска аналитичарка Ана Нивес-Радовић. 

- Они су тада дошли до расположивог новца који су могли да троше у иностранству. То су људи који до јуче нису имали тај новац. Највише њих је куповало обичне станове, па су у њима летовали и њихови пријатељи. Или су станове рентирали током периода када их сами не користе. На то их је упућивао и закон који је важио до скоро – према њему, поседовање некретнине није доносило никакве привилегије. Туристи су смели да бораве у Црној Гори највише три месеца без прекида.

- Када је први талас Руса покуповао некретнине, нове зграде су ницале уз очекивање да ће Руси стално куповати. А ко је хтео да купи – купио је. Русија се суочила са ниском ценом нафте, падом рубље и то је био додатни сигнал да се престане с куповином некретнина у иностранству -сматра Нивес-Радовић. 

Такође, ефекте још увек показује иницијатива Владимира Путина који је пре две године позвао руске држављане да продају непокретности у иностранству и инвестирају новац код куће.

"Осећају се добродошлим"

Једно удружење руске дијаспоре тврди да Руси још увек поседују 70.000 некретнина у Црној Гори. Да ли је тај податак поуздан не зна чак ни Предраг Јелушић, државни секретар у Министарству туризма у Подгорици. Он упућује на Управу за некретнине, која међутим игнорише упите. Но Јелушић добро зна да је руско тржиште далеко најважније за црногорску туристичку браншу. У првих девет месеци ове године регистровано је 320.000 туриста из Русије, много више од посетилаца из појединачних западних земаља које Црна Гора покушава да привуче. Као туристи се воде и они који су куповали некретнине. 

- Руси су се осећали добродошли, што је нормално с обзиром на историјске околности. Други разлог је што Црна Гора има лепе плаже с атрактивним локацијама које су све доступне у два сата вожње. 

Туризам доноси око четвртине црногорског БДП-а и тиме је најважнија бранша за 620.000 становника, преноси Дојче веле.

Не воле НАТО

Поставља се питање да ли за све мање интересовање руских држављана осим економских разлога постоје и политички. Наиме, није тајна да Подгорица корача путем такозваних евроатлантских интеграција. До краја године се очекује позивница за чланство у НАТО, док је придруживање Црне Горе санкцијама против Русије тумачено као раскид традиционално добрих односа. 

- Неки кажу да односи нису као што су били - каже агент за некретнине Ранковић. 

- Знате, Руси генерално не воле НАТО.