Исповест Дејана Берића, борца проруских снага који се спасао заробљеништва
''У Украјини за новац све може да се купи, па и људски живот. Мој није мало коштао, али спасен је. Пријатељи су сакупили паре и исплатили их старешинама украјинске војске. Тако су ме пустили'', каже Дејан Берић (40) из Путинаца код Руме, борац снага Доњецке народне републике која се на истоку сукобљава са војском Украјине.
''Да су знали да сам борац проруских снага, уз то још снајпериста, слободу вероватно не бих видео'', додаје Берић.
Он је у руке кијевских војника пао крајем јула, а заробљен је на путу између Луганска и руске границе, током транспорта рањеника руском граду Ростову.
Берић је један од, како се процењује, неколико десетина држављана Србије, који учествују у сукобима у Украјини. Он негира да је део одреда ''Јован Шевић'', који чине добровољци Српског четничког покрета. Са горчином одбија и гласине да му је једини мотив новац.
''Нисам плаћеник, а чак и да јесам не знам ко би тамо могао да ме плати. Проруске снаге немају новац, било је дана и када нисмо имали шта да једемо. Немају војну опрему, често ни муницију. Све наоружање и опрему смо запленили од украјинских војника'', каже Берић.
Од Срема до ратишта у украјинској степи пут је Берића водио преко градилишта у руском граду Сочију. Он се нашао међу неколико хиљада Срба који су почетком прошле године радили на изградњи тог града пред Олимпијске игре, пишу ''Вечерње новости''.
Плашим се хапшења у Србији
Берић тренутно не мисли на повратак у Србију, иако га у Путинцима чека, породица, приоритет му је посао.
''У Русији ћу да потражим посао, како бих пријатељима вратио сакупљен новац, а дугујем и људима у Србији, због чега сам и кренуо на рад у Русију. Недостаје ми породица, син нарочито, али кући још не планирам. Иако држави ништа лоше нисам урадио, плашим се хапшења у Србији. Глас о закону који се спрема стигао је и овде'', каже Берић.
''Поштено сам радио, али газда и његов предрадник су ме преварили. Нису хтели да ме плате, нити да ми обезбеде радну дозволу. Када сам се побунио, понудили су ми свега 1.400 долара, уз услов да одмах напустим градилиште. То нисам хтео, како бих фирму могао да тужим кад се вратим у Србију. Остао сам на улици, без пара и хлеба. Тих дана кулминирала је криза на Криму. Како нисам имао шта да изгубим, сео сам у аутобус и пријавио се у добровољце'', каже Берић.
Распоређен је у групу ''Severni ветар'', чији је задатак да спречи упаде диверзантских група. Када је криза на Криму прошла, кренули су ка источној Украјини.
''У одреду сам био извиђач-диверзант, а задатак ми је био да током напада на нас трагам и уништавам непријатељске снајперисте'', каже он.