ИСПОВЕСТ ЂУБРЕТА (2): Када сам је угледао, држала је за руку плавокосу девојчицу
Могао сам да знам...
Паркирао сам аутомобил испред фирме у којој се запослила и чекао док не изађе са посла. Када се појавила, предвиђање мог познаника, да ћу пожелети да се убијем, се обистинила. Држала је за руку преслатку плавокосу девојчицу, стару отприлике 5 година. Нисам ни секунде сумњао да је то моја ћеркица.
Избезумљен, истрчао сам из кола и јурнуо према њима. Деловала је изненађено што ме види, али није хтела да покаже да било шта осећа.
Прочитајте ОВДЕ Соњину исповест.
- Зашто? Зашто ми ниси јавила? - заурлао сам, а девојчица се сакрила иза ње.
- Не урлај, плашиш дете - мирно је рекла. Замолио сам је да седнемо у кафић и поразговарамо.
Рекла ми је да се месец дана премишљала да ли да абортира када сам је оставио, а онда је преломила - није могла то да уради. Патила је, али се зарекла да ће упркос мени, ђубрету, урадити све што може да детету обезбеди што бољи живот. Студирала је и уз помоћ њених родитеља гајила дете. Уз добре контакте које је остварила на факсу, одмах је после дипломирања у року нашла добро плаћен посао. Лепа и паметна, ко њу може да одбије?
ОВДЕ можете прочитати исповест тинејџерке - шта је научила после губљења невиности.
Осим мене, кукавице, татиног сина и ђубрета. Будале. Молио сам је да ми пружи шансу да докажем да сам се променио.
- Одлази. Не требаш нам сада - рекла је на растанку.
Сада углавном физикалишем и пијем. И често, из даљине, док седим у колима, посматрам предивну плавокосу девојчицу са мојим осмехом на усницама.
КРАЈ.