ИЗБОРИ: Хрватска бира шефа државе
ЗАГРЕБ - У Хрватској ће данас бити одржани шести председнички избори, а после 18 дана трке за шефа најмлађе чланице Европске уније у петак у поноћ је наступила изборна тишина.
На крају бурне политичке 2014. године око 3,8 милиона бирача ће од седам ујутро, када ће бити отворена биралишта, одлучивати кога жели на челу државе у наредном петогодишњем мандату, односно на функцији на коју према хрватском Уставу нико не може бити биран више од два пута узастопно. Овога пута, за разлику од претходних избора када је их је било 12, "у игри" је четворо кандидата - актуелни председник и кандидат Социјалдемокртатске партије Иво Јосиповић, Колинда Грабар Китаровић испред Хрватске демократске заједнице, Милан Кујунџић (Савез за Хрватску) и Иван Вилибор Синчић - кандидат Живог зида.
У председничку трку кренули су и пре званичног знака за старт, износећи хрватској јавности предлоге како даље у освајању "бољег сутра", очекују да баш они буду изабрани, а уколико се то не догоди у првом кругу, други изборни круг ће бити одржан 11. јануара наредне године.
Актуелни председник Јосиповић, правник и композитор, који је на претходним изборима у другом кругу победио Милана Бандића, у кампању за нови мандат на Пантовчаку кренуо је под геслом "То је прави пут", с предлогом уставних промена, "новог друштвеног уговора уобличеног у новом Уставу Друге Републике", као предуслова спровођењу реформи неопходних за опоравак државе. Кандидат који слови за главног фаворита наглашава да до привредног опоравка тешко може да се дође без структурних реформи кроз реформе управљања државом, њеном администрацијом и управом, залаже се за децентрализацију земље и промовише нову енергетску улогу и снажан потенцијал Хрватске.
Његова супарница у председничкој трци, којој поред Јосиповића аналитичари хрватске политичке сцене дају највише шанси на изборима, политичарка и дипломата Грабар Китаровић, у надметање је кренула са слоганом "За бољу Хрватску". У свом изборном програму, нагласак је ставила на решавање привредне ситуације и истиче да је главни разлог њене кандидатуре тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској. У својим наступима упозорава да је земља у дубокој кризи јер има "неефикасну и неспособну владу", критикујући актуелног председника да у свом мандату "није учинио ништа да се у Хрватској данас живи боље".
За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, ни такозвана Друга Република, јер су, каже, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у Домовинском рату. Победи ли на предстојећим зборима, Хрватска ће добити прву председницу у својој историји. Кујунџић, иначе лекар чији је живорни мото "рад, рад и само рад", председнички је кандидат Савеза за Хрватску, поручује да жели људима да врати наду.
"Морамо хрватском човеку вратити достојанство, угасити безнађе, вратити наду и понос", поручио је, нагласивши да су за то потребни други људи, а не "они којима су се с колевком простирали црвени теписи".
Четврти кандидат у председничкој трци, дугогодишњи грађански активиста Синчић, на изборе излази јер, између осталог, жели да упозори на проблем немогућности подмиривања дугова и неотплативости кредита у постојећем систему. Председнички кандидат Живог зида је током четири године активизма и политичког рада био је организатор многих акција и иницијатива усмерених против политичких елита.
Свих четворо кандидата за председника Хрватске су током сучељавања током кампање истицали да би, добију ли изборе, одмах организовали разговор с премијером Зораном Милановићем око стања у хрватској привреди, како би њему и влади изнели своје предлоге за излазак из кризе.
Према оцени аналитичара, као и према анкетама јавног мњења највише сасансе се дају Јосиповићу, уз упозорење (конкретно угледног политиколога Давора Ђенера) да актуелни председник у трци за други мандат мора да победи у првом изборном кругу уколико жели да освоји други мандат, или да из првог круга изађе са великом предношћу над Грабар Китаровић.
Током кампање кандидати су били "мета" бројних анализа - од њихових програма до тога какве су личности, па комуниколози сматрају да је "најсигурнији и најмирнији" Јосиповић, а потом Грабар Китаровић, док за Кујунџића мисле да "ништа није научио о говорничкој скромности", а Синчић им често делује "збуњено".
Аналитичари упозоравају да је Хрватској потребан председник који није идеолошки оптерећен левом или десном крајности, него председник који ће деловати повезујуће и који ће повратити изгубљено поверење грађана у политику и институције хрватске државе.
Хрватској је, истичу, потребан председник са погледом у будућност, са искуством и потребним знањем о спољној политици и положају Хрватске унутар ЕУ и сувременом свету, при чему је важно развијати добре односе са суседима - подстицати их и помагати на европском путу (БиХ, Србију и Црну Гору), као и јачати углед и позицију Хрватске у регији и свету. Иако је подршка Јосиповићу и даље највећа, резултати испитивања јавног мњења указују да је готово извесно да неће све бити решено у првом кругу избора које ће на 6.350 бирачких места надгледати готово 22.000 посматрача, највише у последњих неколико изборних циклуса.
Погледајте и:
Хорор у Загребу: Дечака силовали, дрогирали и на силу тетовирали!
ИСПОВЕСТ ДЕЧАКА: "Силовали су ме годинама! Заштитите другу децу"
