Трамп појачава притисак на Европу: Немачка прва на удару

Америчке амбасаде у више европских држава активно воде разговоре са владама, истичући да грађани САД за поједине нове лекове плаћају знатно више него пацијенти у Европи, укључујући и Немачку. Вашингтон сматра да европске земље треба да сносе већи део трошкова развоја и финансирања фармацеутских иновација.

Ако европске државе не прихвате захтеве, могле би да се суоче са смањењем инвестиција фармацеутских компанија и споријим приступом најсавременијим терапијама, упозоравају извори из индустрије упућени у ток преговора.

Споразум са Уједињеним Краљевством постао је модел који Вашингтон настоји да примени и на друге европске земље. Њиме су британске фармацеутске компаније добиле трогодишње изузеће од америчких царина, док се Лондон обавезао на постепено повећање издвајања за лекове током наредне деценије. Заузврат, британске власти ублажиле су регулацију цена иновативних фармацеутских производа.

Исти модел сада се настоји пренети и на остатак Европе, при чему се Немачка налази у фокусу америчких напора. Као највеће европско тржиште лекова, она тренутно спроводи свеобухватну реформу здравственог система која подразумева смањење јавних издвајања за фармацеутске производе, док Вашингтон заговара супротан приступ – повећање потрошње, преноси Политицо.

Према наводима више упућених извора, немачка министарка здравља Нина Варкен и министарка привреде Катерина Риче већ дуже време воде поверљиве разговоре са представницима америчког Министарства здравља и социјалних услуга. Међу кључним темама су вишемилијардне инвестиције, трговински односи и, како се наводи, "праведније" формирање цена лекова.

Кристијан Хилмер, генерални директор сектора за лекове који се издају на рецепт у удружењу "Пхарма Deutschland“, отворено је поручио да са дозом зависти посматра споразум који су постигли Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе.

Како је истакао, немачка фармацеутска индустрија већ се суочава са изазовима када је реч о пласирању нових лекова на тржиште.

Истовремено, администрација Доналда Трампа користи чињеницу да су европски здравствени системи међусобно различити и да је политика одређивања цена лекова углавном у надлежности појединачних држава, а не институција Европске уније.

У оквиру припрема за наставак преговора, америчка амбасада у Берлину упућује свог трговинског саветника Нејтана Сиферта у Лондон како би од британских званичника стекао увид у начин на који је постигнут сличан споразум. У међувремену, велике фармацеутске компаније већ интензивно раде на остваривању својих интереса.

Компаније "Ели Lilly“ и "Боехрингер Ингелхеим“ прошле недеље најавиле су смањење планираних вишемилијардних инвестиција у Немачкој, наводећи као разлог мере штедње које се припремају. Сличан сценарио раније је виђен и у Великој Британији, где су поједини инвестициони пројекти настављени тек након постизања споразума са Сједињеним Америчким Државама.

Реч је о тренду који траје годинама. Док је Европа 1990. године учествовала са 49 одсто у глобалним приватним улагањима у фармацеутска истраживања и развој, до 2025. тај удео пао је на свега 26 процената.

Истовремено, све већи број америчких фармацеутских компанија преусмерава инвестиције ван европског тржишта. С друге стране, европске владе наступају опрезно, суочене са ограниченим буџетима, успореним привредним растом и све већим притиском на здравствене системе.

На то је указао и Јанис Натис, директор Европске платформе социјалног осигурања (ЕСИП), која окупља организације социјалног осигурања из 19 држава Европске уније и Швајцарске.

- Понекад се фармацеутске компаније понашају као адолесцент који стално тражи више, без обзира на то колико му се већ даје - оценио је Натис.

Иако Вашингтон и фармацеутска индустрија споразум са Уједињеним Краљевством представљају као успешан модел сарадње, у Британији он није наишао на једногласну подршку. Бивши министар здравља Вес Стритинг затражио је анализу његових ефеката по пореске обвезнике, што је изазвало незадовољство међу представницима фармацеутског сектора.

Критике су стигле и од организације "Јуст Треатмент“, која сматра да споразум дугорочно слаби механизме контроле цена лекова, док заузврат нуди само привремено ослобађање од америчких царина.

Према појединим проценама, последице договора могле би да повећају трошкове британских пореских обвезника за између две и три и по милијарде фунти годишње до 2036. године.

За европске земље, које се већ суочавају са притисцима на здравствене буџете, овакав развој догађаја представља додатни изазов.