Како је настала радна недеља од пет дана?

Прекратак одмор

Реч викенд, којој се већина радника радује и коју чекају целе недеље, први пут се појављује 1979. у једном енглеском часопису.

Тада се односила на јасна асоцијацију (крај недеље - week енд), када радник са посла одлази негде да проведе суботње поподне и ноћ, и недељу са себи драгим људима.

Магазин Атлантик подсећа да су многи Британци последње дане у недељи, користили за опуштање, пиће, коцкање радије него за одмор. Тако би суботу поподне и вече, са наставком у недељу, проводили на разне начине, само не одмарајући.

Зато се појавио феномен ''Sveti понедељак'', када су радници масовно изостајали са посла, како би се опоравили од свега наведеног.

Власници фабрика нису желели нити мамурне, нити одсутне раднике понедељком. Пристали су на компромис. Дали су пола суботе слободно.

Деценија је била потребна да субота од пола слободног дана постане цео слободан дан.

Један млин у Новој Енглеској је 1908. године први увео радну недељу од пет дана и то због јеврејских радника. Обичај је да Јевреји не раде суботом коју називају Сабат. Реч потиче из хебрејског језика и значи одмор. Субота је главни дан за обожавање бога када Јевреји одлазе у синагоге да присуствују служби коју води рабин.

Како нису радили суботом, морали су да раде недељом да надокнаде, али то је вређало неке у хришћанској заједници.

Решење је био дводневни викенд. То се онда проширило на друге фабрике. А онда је ''Велика депресија'',  како је названа највећа економска криза икада, зацементирала петодневну радну недељу, јер је мање радних сати било лек за незапосленост, мислило се тада.

Може ли и краће?

Али све је више студија и истраживања која показују да је петодневна радна недеља лоша по продуктивност и здравље.

''Америцан Јоурнал оф Epidemiology'' у једној студији наводи да су они који раде 55 сати недељно мање успешни у неким менталним задацима од оних који раде стандардних 40 сати.

Тони Шварц, аутор књиге ''Будите одлични у било чему'', тврди да радници најефикасније раде у периоду 90 минута након одмора. Он сматра да добрим дозирањем пауза и ових ефективних периода може да се уради много више у краћем временском периоду.

И директор компаније Басецамп каже да његови запослени раде четири дана недељно и да је то добра идеја. Он је задовољан са радном недељом од 32 сата зато што сматра да се тако радници фокусирају само на битне ствари. И то је кључ. Тврди да се тако уради више и боље него за радну седмицу од 5 дана.

Но, многи мисле да је петодневна радна недеља толико утемељена у наше радне културе да то не може бити промењено, и поред свих ових размишљања.

ИДЕЈА - Два тима, за продужени викенд

Али постоји и једно креативно решење, о ком пише Дејвидс Стефенс, консултант из Бостона на свом Linkedin профилу. Идеја је следећа:

Компанија се подели на два тима.

Један тим ради од 7 ујутру до 6 поподне од понедељка до четвртка.

Други ради од уторка до петка у истом термину.

Тимови се мењају сваке недеље, тако да уместо два дана викенда имају четири.

И идеја је била успешна, описује Стефенс компанију у којој је радио.

Компанија је била отворена од 7 до 18х,  пет дана недељно. Морал је био на завидном нивоу. Радници су узимали мање слободних дана за боловање.

Дакле, иако су радили 40 сати недељно, распоређено у четири дана, били су срећнији. Радије су радили који сат, него који дан више.