БАПСКЕ ПРИЧЕ КОЈЕ СЕ И ДАЉЕ ПРИМЕЊУЈУ: Шта све Срби раде деци због сујеверја!
Још једно у низу српских веровања и обичаја, а да ли су то само "бапске приче" - процените сами
У српској традицији постоје различита веровања. Нека од њих су како нпр. приликом извођења бебе из куће треба да јој се обуче нешто наопако, да се не суше ствари преко ноћи, да се беба не изводи 40 дана. Већина би рекла "Ма ко верује у те приче?" Ипак, пракса показује да многи верују, а поједини се држе пароле – ако не може да шкоди...
Проф. др Весна Марјановић, предавач етнологије фолклора на Високој струковној школи за васпитаче у Кикинди, каже да се у пракси сусретала са разним обичајима и веровањима везаним за децу и њихово рођење.
Од самог рођења дете је било подвргнуто ритуалима, па се тако дете које плаче носило код старих баба које "гасе угљевље" како би се видело ко је урекао дете.
Све детаље о српским посмртним обичајима и сахранама можете прочитати ОВДЕ.
Скидање урока
- Веровало се да је дете уречено и урок се аутоматски скидао ако старија жена у породици умре. Ако се то не догоди, онда следи тај ритуал гашења угљевља. Свака друга жена у Србији, чак и надомак Београда, практикује тај ритуал и истерује како се каже "стра'" из детета - истиче саговорница.
Иначе, гашење угљевља се спроводи онда када мислите да вам је неко нешто "набацио": узме се белег (мало парче одеће), стави се у шерпу са пуном водом, седне се поред шпорета, из шпорета се узимају угарци (угљевље) и бацају се ка шерпи, за време бацања изговара се име особе за коју се сумња да је "нешто набацила", и када угарак поклопи белег то значи да је особа која тај угарак представља нешто вама набацила.
Према српском митолошком речнику, соба у којој дете борави мора да буде осветљена.
Душа покојника прелази у новорођено дете
Веровало се и да душа покојника прелази у новорођено дете, а било је и веома распрострањено и веровање да се душе умрлих настањују у неким биљкама или животињама као што су миш, пчела, мрав, често и змија и чекају да буду оваплоћене у новорођеном члану породице или заједнице.
Ако бисте желели да сазнате како се врши кремирање (видео снимак) и какав је став наше цркве по питању оваквог поступања можете прочитати ОВДЕ.
Такође, врло је распрострањено мишљење да је у првих 40 дана по рођењу детета мајка нечиста и опасна, па да чак и не би требало да прилази детету .
- Дете није постало легитимни члан заједнице и постоји страх да му се нешто не деси. Зато се препоручује и да се не изводи како не би "покупило" уроке - објашњава Марјановић и додаје да је у многим местима обичај да се стави метла иза врата, бели лук код бебе или чак и нож у врата.
А, када већ дође време да се дете изведе међу људе... е, тада такође мора да се пази, опет због урока и злих магија.
Наопако облачење деце
- Деци је морало нешто наопако да се обуче, чарапице друге боје, распарене. У неким срединама је важно да се детету нагарави чело – околина Смедерева, западна Србија, у Босни чак направе и крстић на челу када износе бебу - каже Марјановић.
Постоји и веровање да децу не треба купати увече јер ће дете бити замењено.
Наиме, како каже наша саговорница, мислило се да ће ако се вода од купања остави, виле доћи да однесу дете и замене у кориту, а када се вода просипа онда је треба просути негде где се не гази. Такође, ни веш дечији не треба остављати на жици ноћу због злих.
-Занимљиво је да у многим селима важи стари обичај да ко види први зуб код детета он добија неки дар, а када први млечни зуб испадне то се стави у хлеб, па се да псу, или се баци преко крова, па се каже 'На ти врано овај зуб, дај ти мени гвоздени“.
Професорка каже да је било јако важно да до годину дана дете прохода: "Када се осети да ће проходати прави се поступаоница – мајка направи погачу, потом постави на шамлицу разне алатке, књигу, (нешто што је битно за ту кућу) и на тај начин се прориче чиме че се дете бавити. Ако узме алат биће ковач, мајстор, ако узме књигу учиће школе. Ломи се погача над детињом главом и дели свој присутној деци."
Коло баба и девојчице
Марјановић наглашава да је занимљиво веровање да су посебно надарена деца која су "посмрче", односно рођена после смрти једног од родитеља.
Такође, и деца без оба родитеља, су имала важну улогу. Веровало се да дете као чисто биће, невино, може да комуницира између доњег и горњег света, па су тако девојчице без родитеља предводиле додоле.
О том веровању сведочи и случај из јужног Баната од пре 20-ак година када се на Белу недељу, дане поклада изведе испред цркве коло баба и девојчице.
- Било је то 1995. године у селу Крушица код Беле цркве. У колу су биле девојчице које још нису добиле менструацију, баба која је изашла из тог циклуса и свештеник. Њима се вежу кошуље и игра се коло тако као да се утабава зрно у земљу - присећа се Марјановић и додаје да не зна да ли се то и данас задржало, пише Мондо.
СТАРИ НИСУ ГРЕШИЛИ: Шта значи кад видите гаврана, сову или роду?
Професорка Марјановић наглашава да када је реч о веровањима, посебно када се ради о деци, она и даље живе.
- Млади, образовани људи нису склони практиковању тих обичаја, али када их питате да ли ће ставити бели лук, метлу за врата, нож у врата, црвени конац да заштите дете кажу: 'Ако не шкоди детету онда може'. Значи, све што може да прође безболно се прихвата. Мада, морам рећи да нисмо ми неки екстреми када је реч о веровањима и митологији. Има тога и код наших суседа, затим у Белгији где сам пратећи маске и маскирање видела свега и свачега. Ипак не треба се водити тиме и решење проблема тражити у магијском - закључује проф. др Весна Марјановић.