Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

КАКО СМО ГА ЗАБОРАВИЛИ? На легендарној слици НЕБЕСКЕ КАФАНЕ фали један БЕСМРТНИК! (ФОТО)

25.06.2016. 12:00
Пише:
С. Стаменковић
"Kafana kod besmrtnih"
"Кафана код бесмртних" / Извор: Фото: Facebook printscreen/Janko Марковић

А био је друг са Томом Здравковићем...

Једна од најпознатијих фотографија која је, нажалост, ове године препуна нових покојних легенди, "Кафана код бесмртних", ипак се огрешила о једну аутентичну личност, која свакако заслужује да се нађе на њој. Умро је релативно давно, пре три деценије, али је у сваком случају јединствен и непоновљив - у питању је песник Мирослав Мика Антић.  

Непознати аутор је фотографију "Кафане код бесмртних" попунио углавном глумцима и певачима, одиста бесмртницима и боемима, али с обзиром на то да из левог ћошка гледа Момо Капор, сматрамо и да је један од највећих српских песника и боема заслужио да се нађе у овом пробраном, а сјајном друштву. 

У то име, живели, и да се подсетимо: Мирослав Мика Антић рођен је у Мокрину 14. марта 1932, а умро је 24. јуна 1986, у Новом Саду. Написао је петнаестак збирки песама, од којих је најпознатији "Плави чуперак" (1965.) и "Гарави сокак" (1973.), коју је посветио свом другу из детињства, Рому којег су убили нацисти. Написао је низ репортажа за новине, снимао је филмове, и сликао. 

Мика је, поред песама због којих му и данас доносе цвеће пред споменик на Калемегдану, водио и паралелан живот у кафани. Он је кумовао једној од најчувенијих престоничких кафана - "Последњој шанси". 

Волео је да нађе најпрљавију војвођанску кафану у неком забаченом селу и да са уз циганску музику заглави по три дана. Тако кажу легенде. 

Све је то узимало данак, па је Мика више пута био на лечењу од алкохола. Упркос разорном боемском животу (или баш зато), жене су га обожавале. Богами, и он њих. Женио се три пута. Први пут са Љубицом, други пут са Светланом Лазић с којом је имао четворо деце: синове Игора и Бориса и ћерке Сању и Жењу. Његово срце трећи пут је освојила Смиља Рајковац, која му је родила два сина: Вука и Југа. Од свих наследника добио је шесторо унучади. 

Toma Zdravković
Тома Здравковић / Извор: Фото: Wikipedia

- Ја немам своју жену, свој тип жене. Све жене на свету су ми се допадале и све музике на свету - говорио је Мика.

Срце га је издало тог 24. јуна 1986, а пре тога је оставио поруку комшиници Дуди: 

- Дудо,
Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму. А кад ме покопају, нека Јаника Балаж или Тугомир одсвира Пиро манда коркоро. Нико не сме да ми држи говор. М. Антић

Како другачије, него уз песму Цигана? Дакле, верујемо да смо били довољно убедљиви. Мика је сигурно заслужио место у Кафани код бесмртних. 

- И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо...
Високо
- стихови су из "Бесмртне песме". 

И ако ни због чега другог, зато што је био велики пријатељ са још једним бесмртником са фотке - Томом Здравковићем. Заједно су пили, друговали, патили и смејали се. Греота је да не попију још по једну, макар у кафани на небу. 

Наравно, има Србија још бесмртника. Ко би био ваш избор?

Погледајте ОВДЕ како је једну тамнопуту даму жестоко "ударила"песма у кафани.