Три поглавља у којима Србија може најбрже напредовати ка ЕУ: 13, 18 и 20 међу најлакшим за затварање у преговорима

За Србију тај процес формално је започео 2014. године отварањем првих преговарачких поглавља.

Иако се јавна пажња најчешће усмерава на политички најосетљивија поглавља, попут владавине права или односа са Приштином, преговарачки процес обухвата и низ техничких области у којима напредак може бити бржи. Међу таквим областима посебно се издвајају поглавље 13 (Рибарство), поглавље 18 (Статистика) и поглавље 20 (Предузетништво и индустријска политика).

Поглавље 13 - Рибарство: техничко, али важно за одрживо управљање ресурсима

Поглавље 13 односи се на усклађивање са правилима заједничке европске политике рибарства, познате као Заједничка политика рибарења. Ова политика регулише управљање рибљим фондовима, тржиште рибе и развој аквакултуре.

За Србију је ово поглавље релативно мање захтевно него за земље које имају излаз на море и велику рибарску флоту. Фокус преговора зато није на морском рибарству, већ пре свега на управљању слатководним рибарством и развоју рибњака.

Најважнији задаци Србије у овој области односе се на:

• заштиту рибљег фонда у рекама и језерима
• борбу против илегалног риболова
• развој аквакултуре и рибњака
• усклађивање статистике и тржишних стандарда за рибље производе.

Поглавље 13 за сада није отворено у преговорима, али се сматра једним од технички једноставнијих поглавља које би могло релативно брзо да се затвори након отварања.

Поглавље 18 - Статистика: темељ за економске политике

Статистика представља кључни елемент функционисања модерних економских система. У преговорима са ЕУ, поглавље 18 обухвата усклађивање националног статистичког система са стандардима европске статистичке канцеларије Еуростат.

За Србију то подразумева:

• примену европских статистичких методологија
• јачање институционалних капацитета статистичких институција
• обезбеђивање поузданих и међународно упоредивих података.

Централну улогу у овом процесу има Републички завод за статистику Србије, који већ годинама сарађује са Еуростатом кроз различите програме модернизације статистичког система.

Иако ово поглавље још није формално отворено, Србија је у великој мери технички припремљена, а напредак у овој области често се оцењује као стабилан.

Поглавље 20 - Предузетништво и индустријска политика

Поглавље 20 фокусирано је на развој конкурентне индустрије и подршку малим и средњим предузећима, која чине окосницу европске привреде. ЕУ у овој области промовише принципе попут иновација, дигитализације, интернационализације пословања и јачања индустријске конкурентности.

За Србију то значи усклађивање политика које се односе на:

• подршку малим и средњим предузећима
• индустријску модернизацију
• развој иновационих екосистема
• приступ европским програмима за предузетништво.

У институционалном смислу важну улогу имају Министарство привреде Србије и развојне агенције које спроводе програме подршке привреди.

Иако поглавље 20 још није отворено, значајан део политика у овој области већ је усклађен са европским праксама, посебно кроз различите програме подршке предузетништву и иновацијама.

Где се Србија данас налази у преговорима?

Од почетка преговора Србија је отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, док су два поглавља привремено затворена. Међу њима је и поглавље 25 (Наука и истраживање), које је затворено врло брзо након отварања због релативно високог нивоа усклађености.

Ипак, укупни темпо преговора последњих година успорен је због политичких и институционалних питања, посебно у областима владавине права и спољне политике.

Упркос томе, техничка поглавља попут рибарства, статистике и индустријске политике остају важан део преговарачког процеса, јер омогућавају постепено усклађивање институција и економских политика Србије са стандардима Европске уније.

Процес који захтева дугорочну трансформацију

Преговори о чланству у ЕУ не представљају само формално усклађивање законодавства, већ и дубоку трансформацију институција, економских политика и регулаторног оквира. У том процесу чак и технички сектори, попут статистике или рибарства, имају важну улогу у изградњи система који је компатибилан са европским правилима.

Управо због тога напредак у поглављима попут 13, 18 и 20 показује колико је процес европских интеграција истовремено и политички и институционални пројекат дугорочног развоја.