КАКО СУ ПРОШЛИ ИЗБОРИ СРОЗАЛИ ДИНАР: Због ДС смо за пет месеци плаћали 11 динара више

Превремени избори су најављени, а осим предизборних кампања, оно што највише занима грађане је кретање курса динара. Иако би у неким околностима вест о одржавању ванредних парламентарних избора могла имати одређене последице по кретања на девизном тржишту (уколико је такав потез изазван већом политичком нестабилношћу или лошим перформансама економије), овај пут ни саме најаве, а ни објава да ће избора бити нису имале негативан ефекат, кажу из Народне банке Србије. Ипак, ова забринутост и грађана, али и привредника јесте оправдана, када се има у виду да се управо највећи пад динара десио 2012. године, када су расписани претходни избори.

Наиме, вредност динара према евру у децембру 2011. године је износила 103.38 , док је у мају 2012., после непуних шест месеци, забележен астрономски пад динара, па се један евро могао купити за 114,68 динара. Наравно, у мају 2012. су одржани избори на свим нивоима.

Када је крајем децембра 2009. динар почео да слаби у односу на евро и друге валуте, званичници Народне банке и режима су понудили следеће објашњење: вредност динара пада зато га је држава откупљивала на основу девизних прилива од кредита ММФ и ЕУ.

Да је којим случајем било тако како су говорили званичници, динар би растао, а евро падао. Проста је логика, валута из које се иде при куповини губи вредност, а на вредности добија валута у коју се иде.

Оно што се у реалности дешавало било је управо супротно од онога у шта су нас уверавали званичници. Динар је губио, а евро добијао на вредности. У банкама и мењачницама смо могли да видимо читаве пакете ново одштампаних новчаница, углавном у апоенима од 1000 динара.

Пошто је динар наставио да слаби, а и у медијима су се у међувремену појавили коментари шта је прави разлог слабљења динара, Народна банка и званичници су потпуно променили плочу.

Онда су рекли да нису они еврима куповали динаре, него су на основу добијених кредита у еврима штампали и емитовали динаре. То су средства кредита ММФ.

Да су Влада и НБС били поштени, они би за те евре купили динаре, динар би нешто скочио, а новчана маса би остала непромењена. 

У прилог томе говори чињеница да је курс динара у мају 2013. године, тачно годину дана након енормног пада вредности динара и избора на којима је Демократска странка изгубила власт после деценије, заправо нижи него годину дана пре!

Наиме, један евро у мају 2013. године је износио 110,87 динара.

НБС и Влада Србије су од 2012. одржали стабилан курс динара, па је у јануару један евро вредео 121,86 динара.

Када су расписани ванредни парламентарни избори 2014. године, њихова извесност се најбоље огледала у чињеници да је евро остао на истом нивоу као и почетком те године. Наиме, у јануару је курс динара износио 115, 01 динар за евро, док је након избора та цифра била 115,86.

То значи да је вредност динара у време предизборне и изборне кампање била практично непромењена, односно, промена се мерила у стотинкама динара (динар је пао за само 0.85 пара).

Тенденције за 2016. годину

Динар је у 2016. години ослабио према евру за 1,1%, што је углавном последица сезонских фактора. Депрецијацијски притисци су карактеристични за почетак године услед сезонски појачане тражње домаћих предузећа – увозника енергената за девизама. Ове године то је делимично потпомогнуто и турбуленцијама на светским финансијским тржиштима (пре свега на берзама у Азији), која бележе најлошији почетак у претходне три деценије.

У 2015. години Народна банка Србије је на девизном тржишту укупно купила 970 милиона евра, а продала 450 милиона како би ублажила претеране краткорочне осцилације курса и обезбедила стабилност на девизном тржишту.

Из НБС напомињу да тренутни ниво девизног курса никако није нешто што треба да забрињава грађане, јер је резултат привремених фактора из домаћег и међународног окружења. При томе, нарочито треба узети у обзир и чињеницу да је и прошле године у ово време динар, под притиском сезонских фактора, био на овим и нешто вишим нивоима.

Како је речено из НБС, одржавањем најављених избора неће бити угрожен ниједан од планираних инвестиционих пројеката, као ни аранжман с Међународним монетарним фондом, односно политичко-економски напредак којим је Србија кренула никако неће бити доведен у питање.