KAKO SU PROŠLI IZBORI SROZALI DINAR: Zbog DS smo za pet meseci plaćali 11 dinara više

Prevremeni izbori su najavljeni, a osim predizbornih kampanja, ono što najviše zanima građane je kretanje kursa dinara. Iako bi u nekim okolnostima vest o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora mogla imati određene posledice po kretanja na deviznom tržištu (ukoliko je takav potez izazvan većom političkom nestabilnošću ili lošim performansama ekonomije), ovaj put ni same najave, a ni objava da će izbora biti nisu imale negativan efekat, kažu iz Narodne banke Srbije. Ipak, ova zabrinutost i građana, ali i privrednika jeste opravdana, kada se ima u vidu da se upravo najveći pad dinara desio 2012. godine, kada su raspisani prethodni izbori.

Naime, vrednost dinara prema evru u decembru 2011. godine je iznosila 103.38 , dok je u maju 2012., posle nepunih šest meseci, zabeležen astronomski pad dinara, pa se jedan evro mogao kupiti za 114,68 dinara. Naravno, u maju 2012. su održani izbori na svim nivoima.

Kada je krajem decembra 2009. dinar počeo da slabi u odnosu na evro i druge valute, zvaničnici Narodne banke i režima su ponudili sledeće objašnjenje: vrednost dinara pada zato ga je država otkupljivala na osnovu deviznih priliva od kredita MMF i EU.

Da je kojim slučajem bilo tako kako su govorili zvaničnici, dinar bi rastao, a evro padao. Prosta je logika, valuta iz koje se ide pri kupovini gubi vrednost, a na vrednosti dobija valuta u koju se ide.

Ono što se u realnosti dešavalo bilo je upravo suprotno od onoga u šta su nas uveravali zvaničnici. Dinar je gubio, a evro dobijao na vrednosti. U bankama i menjačnicama smo mogli da vidimo čitave pakete novo odštampanih novčanica, uglavnom u apoenima od 1000 dinara.

Pošto je dinar nastavio da slabi, a i u medijima su se u međuvremenu pojavili komentari šta je pravi razlog slabljenja dinara, Narodna banka i zvaničnici su potpuno promenili ploču.

Onda su rekli da nisu oni evrima kupovali dinare, nego su na osnovu dobijenih kredita u evrima štampali i emitovali dinare. To su sredstva kredita MMF.

Da su Vlada i NBS bili pošteni, oni bi za te evre kupili dinare, dinar bi nešto skočio, a novčana masa bi ostala nepromenjena. 

U prilog tome govori činjenica da je kurs dinara u maju 2013. godine, tačno godinu dana nakon enormnog pada vrednosti dinara i izbora na kojima je Demokratska stranka izgubila vlast posle decenije, zapravo niži nego godinu dana pre!

Naime, jedan evro u maju 2013. godine je iznosio 110,87 dinara.

NBS i Vlada Srbije su od 2012. održali stabilan kurs dinara, pa je u januaru jedan evro vredeo 121,86 dinara.

Kada su raspisani vanredni parlamentarni izbori 2014. godine, njihova izvesnost se najbolje ogledala u činjenici da je evro ostao na istom nivou kao i početkom te godine. Naime, u januaru je kurs dinara iznosio 115, 01 dinar za evro, dok je nakon izbora ta cifra bila 115,86.

To znači da je vrednost dinara u vreme predizborne i izborne kampanje bila praktično nepromenjena, odnosno, promena se merila u stotinkama dinara (dinar je pao za samo 0.85 para).

Tendencije za 2016. godinu

Dinar je u 2016. godini oslabio prema evru za 1,1%, što je uglavnom posledica sezonskih faktora. Deprecijacijski pritisci su karakteristični za početak godine usled sezonski pojačane tražnje domaćih preduzeća – uvoznika energenata za devizama. Ove godine to je delimično potpomognuto i turbulencijama na svetskim finansijskim tržištima (pre svega na berzama u Aziji), koja beleže najlošiji početak u prethodne tri decenije.

U 2015. godini Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu ukupno kupila 970 miliona evra, a prodala 450 miliona kako bi ublažila preterane kratkoročne oscilacije kursa i obezbedila stabilnost na deviznom tržištu.

Iz NBS napominju da trenutni nivo deviznog kursa nikako nije nešto što treba da zabrinjava građane, jer je rezultat privremenih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Pri tome, naročito treba uzeti u obzir i činjenicu da je i prošle godine u ovo vreme dinar, pod pritiskom sezonskih faktora, bio na ovim i nešto višim nivoima.

Kako je rečeno iz NBS, održavanjem najavljenih izbora neće biti ugrožen nijedan od planiranih investicionih projekata, kao ni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, odnosno političko-ekonomski napredak kojim je Srbija krenula nikako neće biti doveden u pitanje.