За децу без родитељског старања усвојење је дефинисано као најбоља мера заштите. У том процесу је кључно утврдити подобност детета и подобност потенцијалних усвојитеља. Број малишана који чекају усвојење је осам пута мањи од броја будућих родитеља.
Центар за социјални рад је институција која прима захтеве и утврђује општу подобност сваког пара или појединца који аплицира за усвајање. Грађани се обраћају Центру за социјални рад општине на чијој територији имају пребивалиште. Када се обави комплетна стручна процедура, подаци се достављају Министарству рада и социјалне политике, које води Национални или јединствени регистар усвојења.
Такође, центри за социјални рад су као органи старатељства законом овлашћени да воде поступак утврђивања опште подобности деце за усвојење. Када се таква одлука донесе, подаци се такође достављају Министарству рада и социјалне политике, а потом се контролишу. Уколико је поступак обављен законито, подаци о сваком детету се уносе у регистар.
2. Ко може да усвоји дете?
пар лежи на кревету / Извор: Профимедиа
Дете које је држављанин Србије могу да усвоје држављани Републике Србије, али и страни држављани уколико за дете није могуће пронаћи усвојитеља међу домаћим држављанима. Услови који морају бити испуњени су: да је годину дана у регистру, да је у дететовом најбољем интересу и да је доказано да детету нису нађени домаћи усвојитељи.
3. Зашто се људи одлучују да усвоје децу?
Разлога има пуно, а најчешћи је стерилитет родитеља, затим жеља да поред свог биолошког детета пруже дом још једном детету, ако за то имају услова. Често се јављају и након што су усвојили једно дете, а нису ретки ни случајеви када Центар контактира родитеље због брата или сестре детета које су усвојили. На тај начин се чувају рођачке везе.
4. Фазе у процесу усвајања
Породица у шетњи / Извор: Профимедиа/илустрација
Прво је потребно прикупити потребну документацију (извод из матичне књиге рођених, венчаних, држављанство, фотокопија личне карте, доказ да лице није осуђивано, кажњавано, доказ о приходима, о имовинском стању).
Следећи корак је испитивање подобности родитеља: њихова лична својства, мотивацију за усвојење, и друге елементе који су релевантни за процену подобности.
Затим је на реду тзв. "Школица родитељства". Теме су прописане, и односе се на то да ли људи у довољној мери разумеју шта је усвојење, шта је дете без родитељског старања, какве су карактеристике деце без родитељског старања. Ова фаза се завршава уношењем података у регистар.
5. Избор породице
Тата, мама и ћерка / Извор: Профимедиа
Центри имају ограничен рок да изврше избор породице за дете, који треба да траје тридесет дана, мада се толерише и често је дужи за децу која имају такве личне каратеристике да се за њих теже проналазе потенцијални усвојитељи. Та деца остају у регистру и пружа се сва могућа подршка да се пронађу усвојитељи. За децу са пожељним карактеристикама, породица се проналази веома брзо.
Дете може изразити свој став о усвајању, од своје десете године.
Срби захваљујући Вучићевој иницијативи решавају вишедеценијски проблем: Закон "Свој на своме" даје невероватне резултате, ево колико је грађана поднело пријаву за само пар сати
