КО ТОПИ АРКТИК - КЛИМА ИЛИ ЧОВЕК ?
Говор бившег америчког потпредседника Ал Гора из 2007. био је пун апокалиптичних најава, пошто је рекао да се лед на Северном полу отапа толиком брзином да га неће бити кроз седам година. Управо тада Гор је добио Нобелову награду за мир због борбе за заустављање климатских промена. Сада су прогнозе сасвим супротне.
Данас су ова упозорења далеко од тога да ће се обистинити, будући да се ледена површина на Арктику већ другу годину заредом повећава, и сад је за 43-63 одсто већа у односу на 2012, у зависности од начина мерења. У преводу, Аљаска је пре две године била гола вода, а данас је опет прекривена ледом.
Шта је Арктик?
Већ су антички поморци, Феничани који су ишли на далека путовања, знали да се високо на северу с оне стране скандинавских земаља море претвара у нешто неугодно: у водену површину пуну белих пловећих брда која полако прелази у чврсту ледену површину. Тај су крај света сматрали рубом Земље. На пловидбама према северу ранији поморци држали су се Северњаче - светле звезде у сазвежђу Малог медведа.
Грци су то сазвежђе звали Арктос, а земља Великог медведа од тада се назива Арктик. Арктик је големи равни ледени брег који се налази на Северном леденом мору. Коначни доказ за то дала је америчка атомска подморница Наутилус 1958. год. која је први пут заронила испод Северног пола. Притом је превалила удаљеност од готово 3 хиљаде километара.
Сателити снимили раст леденог омотача
Најраспрострањенији начин мерења ледених површина, који користи Национални центар за снег и лед (један од оснивача је и НАСА), открива да је 25. августа ове године на Арктику 5,62 милиона квадратних километара било под ледом. То је највиши ниво забележен још од 2006. године и порастао је на завидних 43 одсто, након што је додатних 1,71 милион квадратних километара био покривен ледом.
Друго истраживање, које користи Дански метеоролошки институт, показује да је пораст покривености површине океана ледом још већи, па је по овом начину мерења уочен скок са 2,7 милиона на 4,4 милиона квадратних километара, или 63 одсто.
Раније прогнозе: Лед нестаје трендом од 11 одсто током једне деценије, због чега би 2030. године могло да се догоди да на Арктику уопште не буде леденог покривача.
Сателитски снимци настали у оквиру пројекта криосфере Универзитета у Илиноису такође откривају пораст површине под ледом. Тако су најгушће концентрације леда означене љубичастом бојом, и у односу на 2006. годину у великом су порасту. Кључна ствар је да је слој леда све дебљи, самим тим и отпорнији на евентуално топљење.
Помогло хладно лето
Јасно је да су мерења леда на Арктику показала знатан опоравак његовог слоја у односу на претходни период. Чини се да је хладно лето 2013. године омогућило да се лед опорави и ојача током протекле зиме, уз претпоставку да ће се тај тренд наставити и убудуће. Ипак, научници упозоравају да је сценарио Арктика без леда до 2050. године и даље могућ уколико не смањимо емисију издувних гасова у атмосферу.
“Не могу да се отргнем осећају да ово све неко убрзава, јер испод има нафте и ко зна чега још. Проклета је људска врста!” - један је од коментара на ову тему.
